Recept za kampanju vlasti u Srbiji je ko recept za sarmu. Smešaš sastojke u pravoj razmeri i ako još znaš to dobro da zamotaš i ostaviš malo da se krčka, dobar ručak, odnosno rezultat ne može da omane. Osim ako se ne pretera pa se ljudima smuči i jelo i šef kuhinje.
Osnovni sastojci za ovu predizbornu sarmu su kupljeni birači, sabotaža opozicije i kao što je u nacionalni specijalitet dobro dodati dimljena rebarca ili slaninu, tako je i kampanji potrebno nešto što će joj dodati aromu i dodatno zamastiti, a to je predizborno šurenje Ivice Dačića.
Pred svake izbore SNS jurišnici i njihovi mediji krenu da pišu o lopovluku i bahatosti viđenijih socijalista zaboravljajući na to da pamtimo da im te nepodopštine Dačićevih socijalista nisu smetale kada je trebalo da formiraju vladu. Ćutali su o njima kao zaliveni dok nije došlo vreme da se složi sarma u predizborni lonac i da se Dačiću malo spusti rejting ne bi li se nešto od njega prelilo na podršku naprednjačkoj listi.
Pred izbore vlast već tradicionalno sabotira opoziciju. Otkazuju im se sale u gradovima u unutrašnjosti i nailaze na medijsku blokadu. Vlast pomaže fantomskim listama da skupe potpise potrebne za kandidovanje koje osvoje neki procenat, ali ostanu ispod cenzusa, zatim se ti glasovi raspodele proporcionalno strankama, a najviše ide onoj koja osvoji najviše glasova.
Najstrašniji su pokušaji diskreditacije, ucena i pretnji, a u jednoj takvoj neljudskoj raboti javno je učestvovao predsednik Srbije, glavom i bradom.
Na TV Pink u udarnom terminu rekao je za Đorđa Miketića, predstavnika liste „Srbija protiv nasilja“, da je ljudska sramota uz opasku „on zna šta ja znam“ i insinuirao da ima nešto strašno o njemu. Miketiću je zatim s nepoznatog broja stigla fotografija njega i nepoznate ženske osobe, polugoli „in flagranti“.
Odavno se nešto tako nije desilo na političkoj sceni Srbije koja inače vri od raznih bljuvotina koje sežu sve do optužbi za opštenje sa ćuranom. Naprednjaci su počeli da nam vire u spavaće sobe i prete objavljivanjem tih snimaka. Čak je i sam predsednik provirio kroz ključaonicu.
BIA je dokazala da baštini najmračniju tradiciju Udbe koja je u nekom davno prošlom vremenu, za koje smo se nadali da se nikad više neće vratiti, obračunavala sa Titovim političkim neistomišljenicima.
Ucenjuju, prete, pribavljaju privatne fotografije i zloupotrebljavaju ih uz sasluživanje šefa kuhinje Aleksandra Vučića, čoveka koji često govori o sebi kao mangupu iz novobeogradskih blokova koji je odrastao na tribinama, tukao se i poštovao nekakve nepisane kodekse časti. Sada vidimo kako to stvarno izgleda. Ovakvi udarci ispod pojasa nisu džentlmenski, viteški, korektni i mnogo govore o onome ko im pribegava.
Vidimo i čime su zauzeti kapaciteti BIA, Vučićeve političke policije. Eto kakvi ljudi upravljaju našim životima.
Ono na šta bi Aleksandar Vučić kao šef kuhinje trebalo da računa je prosta činjenica ili ljudska osobina koja se ogleda u tome da ma koliko jelo bilo ukusno, ako ga služiš prečesto gosti će poželeti da ga promene. Može o tome štošta da mu ispriča Milo Đukanović, čije se glavno jelo smučilo crnogorskim biračima, te je veći broj njih odlučio da od njegovih agitatora uzme novac kojim je ovaj osiguravao glasove i ipak podrži opoziciju.
U Srbiji se osim one najprostije kupovine birača, koja se ogledala u podeli po nekoliko crvenih, ili paketa sa uljem, šećerom, brašnom, deterdžentom, toalet-papirom, sapunom i svim ostalim potrepštinama u kojima veliki broj glasača u zemlji „ekonomskom tigru“ oskudeva, prešlo na masovno deljenje novca različitim kategorijama građana.
Penzionerima će početi da isplaćuje pomoć od 20.000 dinara od 30. novembra, studenti su dobili kartice za popuste, 10.000 dinara će korisnicima socijalne pomoći biti isplaćeno u decembru, pred izbore, 10.000 po detetu majkama s decom do 16 godina, a sinoć je predsednik najavio i po 10.000 za srednjoškolce i po 1.000 dinara za studente. Zna predsednik da 10.000 dinara pred izbore ne rešava problem, ali ga to trenutno manje zanima od produženja životnog veka naprednjačke vlasti. Izdvajanja za srednjoškolce iznosiće 21,3 miliona evra i jasno je da je taj novac, u stvari, namenjen njihovim roditeljima, koji imaju pravo glasa.
Iz kog li se džaka ove pare dele kad je država već u ozbiljnom minusu? Mora da mašine u štampariji novca rade u tri smene, a biće i da se zadužujemo. Na vraćanje ovih dugova neka se spreme naša deca i unuci, jer nam je spoljni dug već sada prebacio 35 milijardi evra. Za 11 godina vlasti SNS, javni dug je povećan za cirka 18 milijardi evra.
Kuvar je preterao sa začinima. Ova sarma je toliko odvratna, da više ne može da se kusa.
Eto šanse da na ovim petim parlamentarnim izborima od dolaska SNS na vlast, ako vam se smučio ovaj naprednjački recept, promenite glavno jelo. I što je još važnije – natrljate nos šefu ove kuhinje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare