Foto:DRAGAN GOJIC/BETAPHOTO/SIPA/profimedia; shutterstock; transparency.org.cpi

Ko o čemu, baba o uštipcima, kurva o poštenju a Vučić o borbi protiv korupcije. Teško korupciji, ne bio joj na mestu. Onaj koji je tu pošast ukorenio kao armaturu u zidove svoje vladarske tvrđave odjednom se setio da je iskoreni. Aaaajde, što bi rekao Radovan Treći.

Čovek je prvo podigao rejting i učvrstio vlast na lažnoj borbi protiv korupcije hapseći Miroslava Miškovića (što će ovu zemlju, kroz isplatu odštete, koštati nekoliko miliona evra), da bi potom od Srbije napravio najkorumpiraniju evropsku državu i sada, u teškoj iznudici, poteže borbu protiv iste.

Iz mutljaga kleptokratskog režima pomolio se, ogoljen i zastrašujući, ledeni koruptivni breg o koji je udario njegov, naizgled, nepotopivi Titanik, što je 15 ljudi pre dva meseca u Novom Sadu platilo životom, većina građana ove zemlje godinama plaća opštim siromaštvom, a on padom rejtinga za koji i od koga živi i opstaje. Taj (s)udar je izazvao cunami opštenarodnog nezadovoljstva, štrajkova i studentske pobune koji preti da ga, zajedno sa njegovim lopurdama i „bizmismenima“, zbriše sa trona, što ga tera u paniku i pretvara u očajnika. I on sada, na samoj ivici vrtloga, spremnog da ga povuče u ponor dubine, davljenički mlatara rukama ( još više jezikom), pokušavajući da uskoči u neki čamac za spasavanje. Trenutno se dohvatio onog na kojem je napisao „borba protiv korupcije“, a ta sintagma ima, otprilike, upotrebnu vrednost one „bezobrazne“ reči koju ispisuju na tarabama, a svi znaju da tu od seksa nema ništa.

Onaj koji je pošast korupcije ukorenio kao armaturu u zidove svoje vladarske tvrđave odjednom se setio da je iskoreni...Aaaajde, što bi rekao Radovan Treći

Da li iko ko ume da sabere dva i dva može poverovati kako će Vučić, kojem je korupcija postala zaštitni znak režima i modus operandi delovanja, odjednom, poput viteza Koje, staviti oklop, zašiljiti koplje, isukati mač i krenuti u beskompromisnu borbu protiv iste, sekući levo i desno pipke te hidre koju je proizveo, gajio i dobro podgojio u ovih dvanaest godina apsolutne vlasti? Ne veruju u to ni ovi njegovi kod kojih su dva i dva – pet, mada su se sigurno uprpili lopovčići iz trećeg ešalona, sluteći da bi oni mogli biti žrtvovani na tom oltaru lažnog poštenja i „uvođenja reda“. Verovatno će, kako bi stvar dobila na ubedljivosti, biti odabrana i poneka krupna zverka sa kojom će se sklopiti dil po klasičnom obrascu: malo ćemo da te kao zatvorimo, malo ćemo da ti kao sudimo, al čim ovom glupom narodu utrapimo testise umesto bubrega, ideš na slobodu.

Već smo to videli u slučaju vrlog i prepoštenog Gorana Vesića koji je, nakon novosadskog zločina, poslužio da se amortizuje narodni gnev, što, izgleda, nije uspelo: malo je podneo ostavku, malo je omrsio ćeliju, posle ga stigli duševni bolovi zbog kojih je prebačen u bolnicu, a onda beži kući – i ćuti! E, u celoj ovoj travestiji Vučićev problem, u perspektivi, može da bude užasna mogućnost da neko od tih svatova, iz ovog ili onog razloga, odluči da progovori i raspara njegov skupi džemper. Već smo imali sličnu, po njega vrlo neprijatnu „premijeru“ takvog filma, kada je bivša v.d. direktorka Infrastruktura Železnice Srbije Jelena Tanasković, spasavajući sopstvenu pozadinu, teško i direktno optužila upravo Vesića i Vučića kao „glavne izvođače radova“ na zlosrećnoj Železničkoj stanici.

PROČITAJTE JOŠ:

Plus da se neki tužioci i sudije, ohrabreni buntom mladih ljudi i sluteći da bi time mogli sami sebe da operu zbog višegodišnjeg žmurenja i nečinjenja, istinski dohvate svog posla. U tom slučaju, stvar bi mogla da se otme kontroli, pođe u nepoželjnom pravcu i da se okrene protiv „antikoruptivnog borca“ koji bi, na kraju, mogao da doživi sudbinu Gileta šampiona, „izrazitog favorita“, junaka one čuvene pesme „Zabranjenog pušenja“ koji je vladao na potezu Zemun- Fontana- Merkator. Jeste, onaj kojem je „san bila velika lova“, a „znamo da života nema bez snova“. Što mi sve ovo, a naročito drugi stih zvuče nešto poznato. E, ta pank balada se završava ovako:

„Al jednog je jutra na njegova vrata
Zakucao neko ko mu može biti tata

Zar je već kraj, upita on…“

Dakle, mogao bi Vučić, pre nego što krene u taj „beskompromisni obračun“ sa zlom korupcijom da dobro presluša ovu pesmu, ima u njoj raznih pouka. Njegova „borba protiv korupcije“, koliko god u osnovi bila lažna i kontrolisana, potencijalno je mač sa dve oštrice. Da sam na njegovom mestu, držao bih ga u koricama, ali on je, kako kaže, najbolji, najpametniji, najpošteniji, najveći, jednom rečju najnajniji, pa će znati kako treba. Mada, sve češće izgleda kao da više ništa ne zna, ali kazaće mu se samo.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare