Piše Ranko Pivljanin: Sve pada, pa ćete i vi

To vam poručuju inženjeri i arhitekte koji ne pristaju da "zažmure" na građevinski murdarluk i ošljarenje, zemljodelci koji nas hlebom hrane i čiji radni dan traje od jutra do jutra, veliki sportisti i pravi navijači koji na stadione idu da navijaju a ne da diluju drogu i „zavode red“ po vašim uputima.

To vam poručuju i radnici koje ste kao robove isporučili vašim „strateškim partnerima“ i „investitorima“, sveštenici, monasi i vladike, iskreni u veri i okrenutosti Bogu, koji hodaju putem velikog patrijarha Pavla, a ne jure autostradama pohlepe i greha u besnim džipovima i limuzinama. I verujte da je takvih mnogo više nego onih drugih koje ste ucenili i potkupili sitnim ili krupnim privilegijama, koje držite u šaci zbog ovoga ili onoga, koje ste uvukli u svoje koruptivno zmijsko leglo ili obrlatili bestijalnom propagandom.

To vam poručuje i tako misli dve trećine građana ove zemlje, šta god vam pokazivala istraživanja i raznorazni „ipsosi“ i „stratedžici“, koliko god procenata dobijali na lažnim, nameštenim i pokradenim izborima, šta god vam čitali i prikazivali sa ekrana televizija koje ste oteli i koliko god vas slavili i ohrabrivali verzali bombastičnih naslova koje ispisuju vaši medijski podrepaši i vazali na naslovnim stranama sramotnih biltena koje izdašno finansirate našim budžetskim ili ukradenim novcem. Dakle, opet našim.

To vam poručuje i ovo malo objektivnih i istini odanih novinara koji su ostali verni kodeksu svoje profesije koje vređate kao strane plaćenike i izdajnike a tim rečima, zapravo, opisujete sami sebe.

Da, verno služite stranim interesima i gazdama koji vas zbog toga i puštaju da divljate nad sopstvenim narodom i razarate našu zemlju.

Da, izdali ste Kosovo i Metohiju i to dva puta. Prvo, devedesetih godina kada je osioni komunistički apartčik na čelu države, nesvestan sopstvene (ne)moći i slep za međunarodne okolnosti i odnose snaga, ušao u besmisleni rat, izgubio ga i poraz proglasio pobedom.

Drugi put, tokom ovih dvanaest godina vašeg crveno-crnog „vaskrsa“, predajući i prodajući na rate ono malo naše državnosti koja je tamo ostala, zajedno sa Srbima koji su bili kadri da ostanu svoji na svome. Tim nesrećnim ljudima ste manipulisali, lagali ih, navlačili na patriotske priče, delili im milostinju, uterivali u kosovske „vlade“ i „institucije“, onda ih kao pione izbacivali i na kraju ih potpuno ostavili na cedilu.

Ohrabrivali ste ih vašim lažnim „jurišima“ sa oslikanim vozovima sa zadnjom stanicom u Raški, fejk vojnim manevrima, nameštenom i dogovorenom „pobunom“, pod vođstvom osvedočenog kriminalca, čime ste, na kraju, omogućili da Aljbin Kurti pokori i sever Kosova i tamo zavede policijsku strahovladu.

Vaša jedina ideja vodilja je ostati na vlasti, po svaku cenu, vaše jedino geslo je nakazna modifikacija onog principa kartezijanske metafizike subjektivnosti – „kradem, otimam i bijem, dakle postojim“, vaš jedini poriv je bogaćenje do besmisla.

Samo je u vašem poremećenom i izopačenom sistemu vrednosti jedan Vulin mogao da bude trostruki ministar i šef službe bezbednosti. Samo je kod vas moguće da neko ko se predstavlja kao predsednik države nastupa na opskurnoj instant televiziji, pretvorenoj u klasičan medijski rijaliti sa kojeg se buče i viče, i spram koga ona Mitrovićeva sodoma i gomora u Šimanovcima deluje bezazleno i nevino.

Samo je iz vašeg blatnjavog humusa moglo da iznikne nešto poput Ane Brnabić i da to nešto, za koje nikad niko nije glasao, tri puta bude na čelu vlade, a sada i na čelu parlamenta. I upravo ona, tercirajući svom Šefu koji, pogubljen, prestrašen i iščašen iz svog manipulativnog zgloba, ide okolo i telali kako su svi zahtevi studenata i ostalih ispunjeni, poručuje „Mi od ponedeljka nastavljamo sa svojim poslom“.

Kojim poslom? Pa, zbog tog i takvog vašeg „posla“ se i dogodila ova opštenarodna pobuna koju, na sve načine, pokušavate da minimizirate i ugušite. Vi ste odavno zreli za otkaz i, ako niste razumeli, sada vam ga, pre svega, mladost ove zemlje i ovo malo inteligencije koju niste uspeli da oterate odavde, upravo uručuju. A u suštini, vi nikad niste ni radili za nas, nego samo za sebe i to po principu „ideje naše, benzin vaš“.

Tom i takvom biznisu je došao kraj. I kad, opet veleumna Ana, u šekspirovskom zanosu, obraćanje dekanu Fakulteta dramskih umetnosti završava hamletovskom dilemom „Biti ili ne biti - pitanje je sad“ red je i da dobije odgovor.

Ne biva više, Ana. Na vas treba staviti tačku. Onu jednu, veliku i boldiranu, bez šanse i mogućnosti da se ikada više njoj dodaju još dve.

BONUS VIDEO: Studio live: Ranko Pivljanin