Zainteresovao sam se pa pratim šta će biti sa zgradom koja je čitavom dužinom, a dugačka je, pa još na lakat, podignuta nad rečicom u Tutinu. Agilni ministar građevine, koji lako piše knjige i tečno govori kineski tvrdi: „Biće srušena.“ Polako, ministre, ne treba se zalećati.
Slika je nadrealna, rečno korito nestaje ispod nedovršene građevine od četiri, pet spratova. Kao ideja to se možda nekome i dopada, ima takvih primera u svetu, ali u statičkom, pravnom i bezbednosnom smislu sve je problematično. Videlo se to nedavno na snimcima koji pokazuju da okolina pliva pod bujičnim tokovima. Uzrok je, verovatno, zgrada nad Vidrenjakom. Tako se ta rečica zove.
Što neko reče, Tutin na vodi. I započeta je nekako u isto vreme kad i Belgrade Waterfront, samo je čudo nad Vidrenjakom manje koštala poreske obveznike od nakaze u prestonici. Investitor je izvesni Haso Dazdarević koji veli da ima sve dozvole za gradnju. A kako bi drugačije? Po „zakonu“ se i naprednjak Tomislav Nikolić uvalio u korito Save.
Novopečeni ministar građevine ima veliko iskustvo sa divljom gradnjom. Bio je, pa malo je reći, glavni čovek Beograda, bio je drugi, a više od prvog. Teško za razumevanje, ali dobro za njega. Gledao je kako se podižu desetine, stotine hiljada nelegalnih kvadrata. I nervirao se, bolelo ga je što ne može da ruši. Baš ga je bolelo.
Kažu da su ga u zavođenju reda ometala izvesna braća zadužena za legalizaciju. Ubeđivali su ga kako će sve biti u redu. Braća su imala čvrste argumente za koje se zainteresovalo i tužilaštvo. Što se kaže, hoće i tužilaštvo deo argumenata. Takav je posao.
Logično je pitanje može li neko ko nije srušio nijedan od nekoliko miliona nelegalnih kvadrata u glavnom gradu da ruši po Srbiji. Valjalo bi da neko Goranu Vesiću došapne da rušenje mora početi na Vračaru, Paliluli, Zvezdari… tamo gde najviše smrdi, pa onda može Tutin. Lako je demonstrirati moć po unutrašnjosti.
Čini mi se da investitor ima finansijskih poteškoća. Otegla se gradnja, sad još i Vesić na grbači. Mogao bi Dazdarević da reši situaciju jednom donacijom glavnoj stranci, ali odakle? I da ima bilo bi providno. Ako bi objavio oglas za zamenu nekretnina možda se javi ona vlasnica sa Kopaonika, gospođa je vična sa državom i ministrima. Ima nade.
Može Dazdarević da se uzda i u talenat gospodina ministra. Vesić ume – kalio se u kampanji Mila Đukanovića, pa dizao Zvezdu, davao usluge bankama. Mogao bi ministar, ružno je reći, da se nagodi sa Dazdarevićem – da se objekat ustupi državi, da ga država dovrši i privede nameni.
U Tutin na vodi mogli bi da se šalju inspektori koji ne vide dalje od koverata, perači para, razni kriminalci od opštinskog do državnog nivoa. Da tu dolaze studenti, inženjeri, arhitekte – da vide čudo neviđeno.
A može biti i turistička atrakcija. Gore apartmani, a dole ribnjak i svaki apartman ima rupu kroz koju gosti pecaju. Kao u Sibiru. Ima raznih rešenja, nije sve u rušenju. Zna to ministar od prevrnute kaldrme.