Ogromna većina građana Srbije čvrsto veruje da nas kosi rak tempom nezapamćenim u našoj i svetskoj istoriji. Tu iluziju gradila je grupa neodgovornih i ostrašćenih ljudi, ali im je u sluđivanju naroda zdušno pomoglo nekoliko nesavesnih lekara. Jedan od njih objasnio je kako maligni tumori krvotvornih organa nastaju 5-10, a solidni tumori 10-20 godina posle zračenja, pa je nacrtao grafikone u kojima učestalost raka krvi u Srbiji navodno okomito skače 2006. godine, a za sve oblike raka takav, u nauci nezabeležen skok biva ponovljen 2013. godine, dakle sedam, odnosno 14 godina posle NATO agresije.
Nije lepo što jedan doktor-čudak izmišlja podatke, još gore je što tvrdi da ih je preuzeo od Instituta „Batut“, a najporaznije je što je dvoje-troje njegovih kolega počelo da se poziva na taj falsifikat kao na nespornu istinu. Zahvaljujući bliskosti sa vlašću, čak su uspeli da se obrazuje državna komisija za otkrivanje izmišljenog uzroka nepostojeće epidemije. Stručnjaci iz Instituta „Batut“ demantovali su bilo kakvu vezu sa krivotvoriteljima, podržala ih je Epidemiološka sekcija SLD, a onda i mnogi drugi savesni lekari.
Državna komisija je neslavno završila svoj rad, predviđanja najavljivane katastrofe sada deluju smešno, ali posledice su ozbiljne. Ljudima je usađeno fatalističko uverenje da ih čeka smrt od raka i da se pomire sa sudbinom. Upravo u tome je odgovornost krivotvoritelja, jer je rak u visokom procentu sprečiva bolest.
Pogledajmo istini u oči. Prema lako dostupnim i proverivim podacima Registra za rak Instituta „Batut“, stopa obolevanja od raka u centralnoj Srbiji tokom 20 godina, od 2001. do 2020, porasla je od 254,0 do 284,6 na 100.000. Trend porasta je blag i ravnomeran, u proseku iznosi 0,6 odsto godišnje i odgovara situaciji u zemljama sličnim Srbiji.
U najpoznatijoj odgovarajućoj svetskoj bazi podataka, zvanoj Globocan, od raka je 2020. godine u Evropi obolevalo 285,2, a u Srbiji sa pokrajinama samo neznatno više – 299,2 na svakih 100.000 stanovnika. Stope su uzrasno standardizovane, što znači da su učinjene uporedivim, kao da je uzrasna struktura populacija podudarna.
Srbija se po obolevanju nalazi na neupadljivom 13. mestu u Evropi, ali smo u pogledu umiranja najgori na celom kontinentu: Srbija – 151,7, a Evropa – 108,7 na 100.000. To znači da po izloženosti faktorima rizika za obolevanje – a najznačajniji su pušenje, gojaznost, određene infekcije itd. – ne odstupamo od očekivanja, ali da se kasno javljamo lekaru, da dugo čekamo i/ili da smo loše lečeni.
Nauk je da se, umesto vrludanja ideološkim stranputicama radi zabašurivanja stvarnih problema, okrenemo pomeranju sa sramotnog evropskog dna po umiranju od raka.
BONUS VIDEO dr Zoran Radovanović o epidemiji majmunskih boginja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare