Piše Zoran Radovanović: Mnogo je Jutki među nama

Podeli:
Zoran Radovanović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ako se dokaže, za osudu je ponašanje pojedinih nastavnika Arhitektonskog fakulteta, ali otkud taj „sindrom francuske sobarice“? Kao, čudimo se, a cela Srbija je Arhitektonski fakultet! Ovde vlada izopačena mačo kultura, u kojoj mnogi gorila, kada postane predvodnik, smatra da ima prava na sve ženke u svom čoporu.

Kao mlad lekar zamerio sam svom prijatelju, psihijatru, što ne prijavljuje jednog našeg kolegu zbog pokušaja silovanja studentkinje. Radilo se o devojci psihoterapijski oslobađanoj izraženog straha od ispita tokom više od godine dana. Moj prijatelj je, posle mnogo truda uloženog u studentkinjino lečenje, nestrpljivo očekivao vest o njenom konačnom izlasku na ispit.

Desilo se, nažalost, da je profesor zaključao vrata svog kabineta i fizički nasrnuo na nju. Iskočila je kroz prozor, uletela u panično stanje i odustala od studija medicine.

Moju potrebu za isterivanjem pravde razbila je psihijatrova razložna argumentacija: „Šta misliš, da sam reagovao, da li bi sud poverovao tom profesoru ili studentkinji već dugo lečenoj u psihijatrijskoj ustanovi? Da li bi ta krhka sirotica izdržala neminovno šikaniranje?“

Problem i jeste u socijalnoj nejednakosti nasilnika i žrtve. Zato radnica ima malo šanse da se suprotstavi poslovođi, medicinska sestra primarijusu i tako sve do neke sekretarice Marije u Brusu, za koju je čudo kako je uspela, a samo ona zna kroz šta je sve prošla.

PROČITAJTE JOŠ:

Direktna primena grube fizičke sile nije uobičajeno oružje seksualnih predatora. Mnogo su češće lebdeće pretnje, poput opasnosti prelaska na lošije radno mesto, uskraćivanja mogućih pogodnosti i slično ili, na visokim školama, otežano ispunjavanje uslova za izlazak na ispit i dobijanje prelazne ocene. Tu ucena nije eksplicitno korišćena u slamanju otpora žrtve, ali „finoća nastupa“ ne čini postignuti cilj mnogo moralnijim.

Tako polako dolazimo do „sive zone“ kada uslovljavanja nisu ni naznačena, pa onda do druge krajnosti, kada se fizička atraktivnost koristi da se, bez odgovarajućih znanja i sposobnosti, ostvare životni ciljevi. Nasuprot predubeđenjima, u ovoj svojevrsnoj trgovini uticajem nemaju uvek muškarci dominantnu ulogu.

Postoji, međutim, i „fenomen sekretarice“. Mlada osoba, po pravilu ženskog pola, razvije iskrene emocije prema svom šefu, jer joj imponuju njegova znanja, odlučnost i mentalna snaga. To je jednostavno rezultat evolucionog razvoja (ne nužno i napretka) u odnosu na doba kada je njenu daleku pretkinju impresionirao fizički najsuperiorniji mužjak.

Ako u društvu postoji spremnost, sumnje uvek mogu da se provere, te da se dođe do istine. Izgleda da sazrevaju uslovi da, bar u ovoj sferi nasilništva, prestupnici počnu da budu kažnjavani.

Komentari

Vaš komentar