Infekcija novim virusom korona nije „malo jači grip“. To je sistemska bolest koja u većoj ili manjoj meri oštećuje sve organe. Dugoročne posledice mogu da trpe i osobe sa preležanim lakim oblikom bolesti. Dešava se, štaviše, da se rekonvalescenti ponose odsustvom subjektivnih smetnji posle kliničkog ozdravljenja, ali da im za nedelju-dve bolovanja pojedini organi i tkiva, recimo krvni sudovi, ostare koliko bi za više godina.
Ta okolnost vodila je interesu i za uticaj bolesti na moždane funkcije, utoliko pre što su se mnoge prebolele žrtve kovida 19 žalile na zamagljenost sećanja i otežanu koncentraciju. Neka istraživanja manjeg obima vodila su u tom pravcu, a najveću težinu ima analiza kognitivnih (saznajnih) sposobnosti preko 80.000 Britanaca, objavljena u uglednom časopisu „Lancet“. Čak i grupa najlakših bolesnika imala je izvestan intelektualni deficit, a najveću štetu po moždane funkcije ispoljili su nesrećnici sa iskustvom lečenja pomoću respiratora. Njihov koeficijent inteligencije smanjen je u proseku za sedam poena.
Iz Ujedinjenog Kraljevstva potiče i ispitivanje skoro 12.000 osoba, koje je pokazalo da osobe sa skromnim saznajnim mogućnostima (u prevodu: gluplje) češće oklevaju da budu vakcinisane. Sledstveno, češće ih pogađa i kovid 19. Rizik takvih ispitanika da se ne vakcinišu bio je za 76 odsto veći, a kada su statistički kontrolisane razlike u obrazovanju, manje inteligentne osobe su za 52 odsto češće izbegavale vakcinaciju od svojih parnjaka odgovarajućeg obrazovnog nivoa.
Nezahvalno je i naučno sporno rangirati narode prema prosečnom koeficijentu inteligencije. Često se takvi podaci zasnivaju na međunarodno široko rasprostranjenom ispitivanju znanja i sposobnosti učenika, poznatom kao PISA testiranje. Mi u tom pogledu ne prolazimo slavno, jer nas svrstavaju na samu donju granicu normalnosti (90-110) ili malo ispod nje (89), u region fiziološke tuposti.
Nedavno je napravljena uporedna analiza koeficijenta inteligencije, nacionalnog dohotka i obuhvata vakcinacijom evropskih zemalja. Sa koeficijentom inteligencije od 90, znatno zaostajemo u odnosu na mađarskih, hrvatskih i slovenačkih 98, ali još upadljivije tapkamo za njima kada se uporede nacionalni dohoci: mi – 8.748, Hrvati – 16.247, Mađari – 18.075, Slovenci – 28.104. Naš obuhvat vakcinacijom procenjen je na 43,1 odsto, pa zaostajemo za Mađarskom, Slovenijom i Hrvatskom, ali se relativno dobro držimo u odnosu na ostatak regiona. Međutim, upadljivo smo iza zemalja Zapadne Evrope. Zaključak autora je da postoji međusobna zavisnost tri posmatrana pokazatelja – kognitivnog potencijala, nacionalnog bogatstva i spremnosti za vakcinaciju.
Prikazivači ove analize nisu imali naučne ambicije, pa je tako ne treba ni shvatiti, mada tera na razmišljanje. Da smo savesnije objašnjavali značaj vakcinacije i da nisu napadno promovisani likovi sa bizarnim viđenjem pandemije, njenih uzroka i protivepidemijskih metoda, mi bismo imali obuhvat od bar 60-65 odsto, a rezultati PISA testa i dohodak bi nam ostali isti.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare