2
U danu kad je objavljen katalog katastrofe siromaštva u Srbiji, koji beleži pola miliona bukvalno gladnih i čak 200.000 dece koja nemaju tri obroka dnevno, tema broj jedan je zašto je Novak otišao kod diktatora Vučića?
I sve ovako: Šta će on tamo, pljunuo je u lice slobodne Srbije, zna li on ko je Vučić i da idu izbori, zna li da će zbog slike njegovog zagrljaja sa Vučićem svi njihovi da pohrle na birališta 3.aprila?
Valjda, da se zdravio s nekim od naših, izašli bi i mi ko žuti mravi, druga bi se pesma pevala? A, pa ne, nismo mi kao oni, mi se ne ložimo na te slike. Ovamo priča kako je izvan politike, a onda buć, prvo na Andrićev venac, e, Nole, Nole.
Nego, zna li Nole da ga je ovaj zloupotrebio više nego šef turnira u Australiji, ne bi li izmuzao još malo glasova jer mu je tesno?
Ma ne, nego, da je ušao s motornom testerom u RTS, pa svi da ga pod levu sisu tetoviramo? Toliko nas je razočarao, toliko smo ljuti, dođe nam da mu u lice tresnemo i saspemo ovih 20 pehara koje smo zajedno sa njim osvajali svih ovih godina…
Preteče nas onaj Bik sa Majorke dok Nole šeta po manastirima, i jasno je izgubiće formu potpuno. Što se reketa i treninga ne dohvati, kako ne shvata da smo naučili da budemo najbolji. Novače, nemoj nam to ni činjet‘ ni činiti.
Ma, čim taj jede čiju umesto slaninu, to je prvi znak ozbiljne bolesti, slikan je na Ostrogu i sa čašicom rakije, mnogo se opustio, to je nedisciplina, nesportski život – šta je bre njemu, hoće li reket o klin? I ta njegova fasciniranost piramidama u Bosni, to je tek za ispitivanje. Pa imamo i mi Rtanj pa mu nije palo na pamet da hodočasti tamo. Ali, pusti Rtanj, nego da li on uopšte zna koliko nam je važan taj istorijski grenslem?
I to što ne može da se otrgne od oca, dokle će bre da pušta da taj govori umesto njega? Ko da je valjda taj otac prvi na ATP listi, a ne svi mi?I ta žena mu, eno je ćuti, a i kad progovori bolje da nije, ni tu nisu čista posla. Ja sam čuo i da mu je majka Hrvatica, ali šta će jadan, majku nije mogao da bira. Ponoš je ženu mogao da bira, a nije, i sad još, takav, hoće predsednik da bude.
I vakcinu Novak neće da primi, kao da je to njegova lična stvar, kao da se ne pitamo svi mi, kao da je samo njegovo zdravlje u pitanju, a ne kolektivna terapija celog srpskog sveta. I mogao bih da ređam ovako do sudnjega dana šta se sve raspreda i ko sve raspreda o Novaku, a na prste jedne ruke bi se mogli prebrojati oni koji nisu imali mišljenje o teniseru, njegovom životu i budućnosti, nego gledaju isključivo u svoj frižider i svoju muku.
Nije Novak Đoković doveo Vučića na vlast nego mi, nije njegova obaveza ni da ga smenjuje, niti da mu diže ili smanjuje rejting. To što kao svetski teniser broj jedan ode u posetu predsedniku države čije boje brani po svetu, civilizovano je ponašanje. Da je Rus primio bi ga Putin, da je Amerikanac doručkovao bi sa Bajdenom.
Samo ovde u nenormalnom poretku stvari, svaki Đokovićev korak se meri ličnim željama i potrebama i pre svega kolektivnim frustracijama. Svima je, očigledno, teško palo što Đoković nije učestvovao i pobedio na Australijan Openu. Trebalo je da pobedi za sve nas, jer mi nismo u stanju da pobedimo ni u čemu. Zato su mu jedni dovikivali kriv si, vakciniši se ako hoćeš da pobeđuješ, a drugi, ti si naš pobednik, jer smo mi, Srbi, uvek pobednici čak i kad ne učestvujemo.
Đokovićev je problem što ga je australijski slučaj izbacio na kopno zavisti i narodnog i belosvetskog sladostrašća, i on sad kao i labud na kopnu, više liči na gusku nego na labuda.
A lako je na gusku vikati i vređati je.
To sa našim životima u Srbiji, cenama koje divljaju i gladnom i bolesnom decom, nema baš nikakve veze. Koga sve Vučić koristi u predizbornoj kampanji to nam je odavno poznato, ali ne zaboravite, pre svih koristi nas.
BONUS VIDEO: Sastanak Vučića i Novaka Đokovića
