Nije za pohvalu, ali u dva dana sam mazohistički gledao emisije na različitim televizijama u kojima su gostovali junaci pored čijih imena bi trebalo obavezno napisati da ih čovek može konzumirati samo uz konsultaciju sa lekarom, farmaceutom ili duhovnikom ako ste verujući.

Ovaj put našli su se tu Dušan Bajatović, Nebojša Krstić, Velimir Ilić, Sergej Trifunović, Vojislav Šešelj, Milomir Marić…, da ne pominjem onoga koji i ne izlazi iz televizora, a ima ih još sasvim dovoljno da stvar možemo posmatrati kao endemsku pojavu a ne izolovani incident.

Iako su mi se uši poslednjih trideset godina naslušale svega i svačega, oči nagledale svakojakog zla i nepojamnih gluposti, a stomak svario toliko poganluka koji garantuje najmanje tri čira na želucu i hroničnu dijareju, još pokušavam da dođem sebi.

Čega sve tu nije bilo. Nadmene bahatosti apartčika sa buketom funkcija i velikih plata i zlobnog cinizma spin majstora na zadatku udruženih u nameri da ponize i ugaze devojku – političku početnicu koja se usudila da im izađe na crtu.

Teških psiholoških ispada, neprimerenih mestu, trenutku i ulozi, koji su otkrivali ozbiljnu pomerenost „iz vinkla“ čoveka koji bi da menja postojeću iščašenost. Valjda po principu da se klin klinom izbija,

Političke i svake druge pokvarenosti političkih olupina koji, po svaku cenu,žele da produže trajanje u skomračnim Augijevim štalama srpske politike, znajući da se skoro neće pojaviti neki Herakle da ih, zajedno sa njima, (p)očisti.

Terciranja njima takvima čoveka koji je novinarsku profesiju svesno pomerio ka šarlatanstvu i prostakluku, postajući tako konferansje najprizemnije zabave i torokluka.

Bilo je tu, u neograničenim količinama, bezobrazluka i primitivizma. Laži i pritvornosti. Fingiranih svađa i istog takvog razumevanja. Manipulacije i podmetanja. Merenja repa mrtvim vukovima i dodvoravanja zajedničkom gospodaru. Povlađivanja prostoti i niskim strastima. Seljačke potleušenosti i jeftinog humora…Uglavnom, ničeg dobrog ne videh u tih nekoliko sati života straćenog na galeriju besprizornih likova i njihovu logoreju posle koje je samo njima bilo sjajno a svima ostalim koji su ih gledali i slušali odvratno i poražavajuće.

Ne pišem ovo sa pretenzijama moralnog, intelektualnog ili bilo kog drugog arbitra i pravednika, već kao građanin, ponukan dubokom zgađenošću i tugom, koji pokušava odgovoriti na pitanje – koji je to feler u ovom narodu omogućio da takvi ljudi izbiju u prvi plan, izliju se u javni prostor i tako sistemski ga zagade i otruju da više nikakva dekontaminacija ne ostavlja nadu?

Kako smo to dozvolili da nam ljudi takvog soja budu politički lideri i predstavnici, tumači i kreatori javnog diskursa, elita, takoreći?

Ko je meštr ove đavolje selekcije, gde se ta fela začinje i odgaja, kojim mehanizmima im se odstranjuje skrupuli, odgovornost i pristojnost da bi se na kraju kompletirali u ovakva čudovišta i manekene fukarluka?

Odbijam da poverujem – mada mi sve teže ide – kako smo i sami većinski takvi i da smo ove i ovakve uzurpatore političke i medijske scene mi proizveli. Ako jesmo, onda smo ih i zaslužili.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram