Piše Ranko Pivljanin: Kako nas sve nije sramota?

U očaju - a zapravo jedinoj normalnoj reakciji na ovo strašno i nepojamno poniženje građana Beograda i Srbije, gaženje empatije, normalnosti, keženje pristojnom svetu u lice i izrugivanju svemu ljudskom - ozbiljno sam pomišljao da okupim ljude kojima je ovo takođe diglo dijafragmu, dođemo tamo i ponešto priupitamo ta divna bića. Možda smo mi ostali zaista u zabludi, a oni u pravu. Možda je zaista normalno pucati u predsednika Vlade i nenormalno da onaj koji je to uradio robija, umesto da nosi orden i da se po njemu nazove neka ulica, a on po školama uči decu etici i junaštvu. Možda je to stvarno red stvari u zemlji kojom predsedava čovek koji brani vlasnika narko-plantaže rečima kako „tona marihuane i nije nešto“.Robija se za gram ili džoint, dva, to je krivično delo, ali su zasadi na hektarima i baliranje u tonama – preduzetništvo? Nisam došao jer bih bio, istog trena, uhapšen od policije koja okolo ćoškari i gleda orgijanje „levijatanaca“ ne usuđujući se da postupi po zakonu i savesti. Oni su, sa morbidnom peticijom za oslobađanje Zvezdana Jovanovića borci za ljudska prava, ja bih bio huligan koji remeti red i mir.Žao mi je tih momaka u uniformama, verovatno i u njima vri ovo što u meni ključa, ali ne postupaju jer im je tako naređeno i što znaju da te trupine anabolisanog mesa sa steroidima umesto moždane mase, najverovatnije imaju značke one mračne službe koja ide okolo i hvata ljude koji su psovali po Tviteru. Pitam se, je li moguće da ne može da nas se organizuje pedeset, stotinu, hiljadu od šest i kusur miliona i, kada već to neće da uradi policija, bagru proteramo sa naših pločnika do onih Vučićevih Jajinaca, pa nek ih on tamo rujnim vinom poji, jer samo ih je on i mogao nekažnjeno instalirati u Knez Mihajlovoj?Samo uz čvrsta leđa vlasti taj ljudski šoder, zajedno s onim karikaturalnim avanturističkim pajacem koga je đavo svojevremeno doneo iz Australije „da brani srpstvo“ ( videlo smo kako su ga on, Arkan i ovaj za koga traže slobodu odbranili) može da stoje u centru prestonice i prkosi normalnosti i osnovnom ljudskom redu. Samo uz njihov blagoslov oni skrnave uspomenu na ubijenog čoveka i brukaju srpski narod i njegovu čast dok nam se okolo, s pravom, čude, krste i smeju na šta smo spali i šta smo to dozvolili.„Gde smo mi sa Đinđićeve sahrane?“, zapitao se jedan sredovečni Obrenovčanin koji je smogao snage i hrabrosti da stane pred te crnokošuljaške postrojbe koje su ga provocirale, smejući mu se u lice. Nema nas, prijatelju, umrli smo, malaksali, predali se, pomirili, digli ruke, zažmurili i začepili uši, gledamo svoja posla koja nemamo, okrećemo glavu na drugu stranu, držimo se preventive „neće mene“... Ovo što nas trenutno hoda zemljom Srbijom (zgaženom i okupiranom od kriminalnog šljama) samo je bedni privju uslovno živih ljudi, daleki i nemušti trag nekih Srba kojih više nema, a skoro ih neće ni biti. Trulež, čemer i jad. Gledamo danima ko su, šta su i kakvi su ovi što organizuju peticiju, a možete li da zamislite ko su i kakvi su oni koji im je potpisuju, sa kakvim motivima to rade i koja to vrsta trave i korova niče iz tih mozgova?Najbolje zaista da oslobodimo Zvezdana Jovanovića i napravimo mu doček u Beogradu. Normalno bi bilo da u tom paketu oslobodimo i Legiju, a ne znam ni zašto bi onda robijali Veljko Belivuk i kompanija: ubili tri-četiri čoveka i malo ih posle tranžirali, kao da je to nešto, jel tako, predsedniče?Sram vas i sram nas bilo u šta smo ovu zemlju pretvorili. Tpu!