Politika je igra živaca, kao i rat. Igra moći i igra slabosti. Ona je i nastavak rata drugim sredstvima. Politika je najčešće besramna laž ili zavodljiva podvala. Politika je i kurva, ali sa daleko manje moralnog kredibiliteta od protagonista (protagonistkinja) najstarijeg zanata na svetu. Kod ovih poslednjih „obligacioni odnos“ je krajnje transparentan, jasno definisan i pošten, osim ako neka mušterija odbije da plati, što se retko dešava.
Politika je prevrtljiva rabota, sklona da zloupotrebi i prošlost i budućnost i trenutnu situaciju, a najčešće ljude koji se žrtvuju na oltaru velikih parola, sumnjivih ideja ili suludih ideoloških projekata u kojima se naplate oni koji je vode, a plate – što siromaštvom što glavama – oni koji su (za)vođeni. Politika na Balkanu je mutlak krivokletnika koji jedno govore, drugo misle a treće rade. Politika moćnog sveta i moćnih država ume da bude isto to, ali tamo postoji luksuz da ponekad kažu zaista ono što misle i da to urade, ali samo zato što, ukoliko im ne prođe slatkorečivost i diplomatija, uvek mogu da potegnu batinu i završe posao. Evo čemu ovo teoretisanje. Aljbin Kurti, premijer takozvanog Kosova, je preksinoć poslao nekoliko stotina policajaca u Severnu Mitrovicu gde od rane jeseni traje kriza.
Direktor takođe takozvane Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je to proglasio „okupacijom“ i poručio kako će „Srbija razmotriti slanje 1.000 vojnika u pokrajinu“. Istina, to pravo Srbiji daje član 6 Aneksa 2 one čuvene Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN ( poslednje dlake o kojoj visi naš suverenitet nad južnom pokrajinom), ali to pravo već više od dvadeset godina tandrče na repu onog poslovičnog mačka. Da je neko sa tim ozbiljno mislio, tih naših 1000 vojnika i policajaca bi tamo ostalo još u junu 1999. godine kada je potpisan Kumanovski sporazum – pobeda (u tumačenju Miloševiće) ili kapitulacija ( prema stanju na terenu). Pričati sada O povratku naših snaga bezbednosti na Kosovo je, u najmanju ruku, teška nebuloza, najjeftinije političarenje, isprazno junačenje i podmetanje lažne nade našem nesrećnom narodu dole koje je, upravo takva politika sile bez pokrića i strategije bez pameti i napravila što prognanicima što taocima.
Naravno da gospodin koji je to izgovorio u to veruje koliko i miš mački da ga neće pojesti, ali mu to nije smetalo da tu budalaštinu izgovori. Prvo, nije okupirana Severna Mitrovica, okupirano je celo Kosovo i to ne samo od Albanaca, već od njihovih sponzora. Drugo, sve da KFOR ( tačnije UN) dozvole tako nešto, a neće – zna to i Petković i onaj koji mu je rekao da stupidariju izgovori – to bi značilo suludu avanturu sa krvoprolićem. Treće, dasmo imali čvrstu i nepokolebljivu nameru da Kosovo kad tad vratimo u ustavni i teritorijalni okvir Srbije nikad ne bi ulazili ni u kakve pregovore oko njega.
Kad smo prvi put seli da o Kosovu pregovaramo, tog trenutka smo ga se odrekli. Sve što je usledilo bila je bedna trgovina i šibicarenje, predstavljano kao „borba za svetu srpsku zemlju“, „kolevku srpstva“ i „najskuplju srpsku reč“ kojoj, zapravo sve vreme nivelišemo cenu, sve se kunući da je nećemo dati ni za šta. I tu smo jedino u pravu. Daćemo ga za džabe.
A sve ovo što se događa je dogovorena igranka kako bi nam još jednom objasnili da smo pobedili.
****
BONUS VIDEO: Rudar Kosovo i Metohija barikade ulice kamioni
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare