1
Amerikance brine to što se na čelu Bezbednosno informativne agencije našao prononsirani rusofil Aleksandar Vulin. Evo, sve mi teku suze niz leđa, kanim se da idem da tešim ambasadora SAD, a možda bi i predsednik Vučić mogao nešto da učini po tom pitanju i nađe neko adekvatnije mesto za svog pulena, a na čelo BIA postavi nekoga ko bi bio po volji kaubojima.
Mogao bi, recimo, da penzioniše aktuelnog komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i umesto njega postavi Vulina. Čovek je bio ministar odbrane, petnaest dana je služio vojsku, a pre dve i kusur godine okićen je i počasnim letačkim znakom pilota. Dakle, ima sve kvalifikacije i prerogative, a ako mu bude falilo adekvatnog komandnog kadra uvek može da računa na najčuvenijeg srpskog izumitelja današnjice Željka Mitrovića koji je, takođe, specijalista za letenje u najrazličitijim oblicima i u najrazličitijim spravama koje sam patentira.
Sprdnja, je‘l da? Nije, gospodo. To je naša surova realnost.
Niko se ne pita da li naša BIA baš mora biti „američka“ ili „ruska“ ili bi mogla, za promenu, biti malo i „srpska“. Znam da je teško, ali reko, čisto da se pokuša
Vulin je već, kao ministar odbrane, bio nadređen komandantu RV i PVO, kao što je bio nadređen i policijskim generalima kao ministar policije. I niko – juče vojni oficiri i profesionalni policajci kao i danas Amerikanci, niti operativci i stratezi naše službe bezbednosti – ne postavlja pitanje kojim zaumnim putevima sudbine i retrogradnih astroloških aspekataa se jedan takav čovek „šetka“ sa čela na čelo tako ozbiljnih institucija, nego mu se kao jedini greh uzima „rusofilstvo“.
Jednom sam sedeo sa velikim Vulinovim i Bata Gašićevim prethodnikom Jovicom Stanišićem koji me je pitao zašto smo ga u novinama, u kojima sam tada radio, stavili kao upropastitelja Srbije. Rekao sam mu da sam to lično uradio. Što je tačno, i pitao: A, jel niste? – dopunjujući pitanje obrazloženjem kako je on bio na čelu Službe kad se na vlast peo Slobodan Milošević, a vlast posle kontrolisala supruga mu Mira Marković. Rezultate znamo i još danas ih osećamo, osim svih onih koji su glavom platili vladavinu ondašnjeg srpskog Luja i njegove Lujke, a nije ih malo. Jedni su živote gubili na frontu, drugi po beogradskim ulicama, treći po šumama gde su „službenici“ tadašnje službe „krečili“ njihova mrtva tela.
I još sam priupitao: čemu, zapravo, služi Služba?
„Ledeni“ je promrljao nešto u stilu „nije to baš tako“ i prešao na neke veselije teme. Dakle, nikoga nije briga što se na čelu jedne tako osetljive organizacije – koja bi, po nameni i zakonu koji reguliše njen rad, na kraju i po onome što joj stoji u imenu, trebalo da se stara o, jelte, bezbednosti države – smenjuju apartčici sumnjivih kvalifikacija i „uklavirenosti“, a sama služba pretvara u služitelja vladajuće partije, bez obzira, koji, kakav i čiji režim bio.
Niko se ne pita da li naša BIA baš mora biti „američka“ ili „ruska“ ili bi mogla, za promenu, biti malo i „srpska“. Znam da je teško, ali reko, čisto da se pokuša. I da radi posao za koji je specijalizovana, a ne da njeni žbirovi okolo slikaju švaleracije, poturaju medijske spinove, prave i razvaljuju političke partije, progone i prisluškuje novinare, drže pod kontrolom sudije i tužioce i još što šta iz sličnog „bebezbednosnog“ repertoara. I da, poput američkih službi, na svoje čelo postavlja najbolje kadrove iz sopstvenih redova, ne dozvoljavajući da joj rukovode „padobranci“, podobni vlastima. Baš je lepo maštati, zar ne?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
