Piše Ranko Pivljanin: BIA, snajka, BIA

Mogao bi, recimo, da penzioniše aktuelnog komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i umesto njega postavi Vulina. Čovek je bio ministar odbrane, petnaest dana je služio vojsku, a pre dve i kusur godine okićen je i počasnim letačkim znakom pilota. Dakle, ima sve kvalifikacije i prerogative, a ako mu bude falilo adekvatnog komandnog kadra uvek može da računa na najčuvenijeg srpskog izumitelja današnjice Željka Mitrovića koji je, takođe, specijalista za letenje u najrazličitijim oblicima i u najrazličitijim spravama koje sam patentira.Sprdnja, je‘l da? Nije, gospodo. To je naša surova realnost.#blockquote_0Vulin je već, kao ministar odbrane, bio nadređen komandantu RV i PVO, kao što je bio nadređen i policijskim generalima kao ministar policije. I niko – juče vojni oficiri i profesionalni policajci kao i danas Amerikanci, niti operativci i stratezi naše službe bezbednosti - ne postavlja pitanje kojim zaumnim putevima sudbine i retrogradnih astroloških aspekataa se jedan takav čovek „šetka“ sa čela na čelo tako ozbiljnih institucija, nego mu se kao jedini greh uzima „rusofilstvo“.Jednom sam sedeo sa velikim Vulinovim i Bata Gašićevim prethodnikom Jovicom Stanišićem koji me je pitao zašto smo ga u novinama, u kojima sam tada radio, stavili kao upropastitelja Srbije. Rekao sam mu da sam to lično uradio. Što je tačno, i pitao: A, jel niste? - dopunjujući pitanje obrazloženjem kako je on bio na čelu Službe kad se na vlast peo Slobodan Milošević, a vlast posle kontrolisala supruga mu Mira Marković. Rezultate znamo i još danas ih osećamo, osim svih onih koji su glavom platili vladavinu ondašnjeg srpskog Luja i njegove Lujke, a nije ih malo. Jedni su živote gubili na frontu, drugi po beogradskim ulicama, treći po šumama gde su „službenici“ tadašnje službe „krečili“ njihova mrtva tela.I još sam priupitao: čemu, zapravo, služi Služba?„Ledeni“ je promrljao nešto u stilu „nije to baš tako“ i prešao na neke veselije teme. Dakle, nikoga nije briga što se na čelu jedne tako osetljive organizacije - koja bi, po nameni i zakonu koji reguliše njen rad, na kraju i po onome što joj stoji u imenu, trebalo da se stara o, jelte, bezbednosti države – smenjuju apartčici sumnjivih kvalifikacija i „uklavirenosti“, a sama služba pretvara u služitelja vladajuće partije, bez obzira, koji, kakav i čiji režim bio.Niko se ne pita da li naša BIA baš mora biti „američka“ ili „ruska“ ili bi mogla, za promenu, biti malo i „srpska“. Znam da je teško, ali reko, čisto da se pokuša. I da radi posao za koji je specijalizovana, a ne da njeni žbirovi okolo slikaju švaleracije, poturaju medijske spinove, prave i razvaljuju političke partije, progone i prisluškuje novinare, drže pod kontrolom sudije i tužioce i još što šta iz sličnog „bebezbednosnog“ repertoara. I da, poput američkih službi, na svoje čelo postavlja najbolje kadrove iz sopstvenih redova, ne dozvoljavajući da joj rukovode „padobranci“, podobni vlastima. Baš je lepo maštati, zar ne?