Piše prof. dr Zoran Radovanović: Četvrti ili peti talas

Kolumne 03. avg. 202118:53 > 21:10
Podeli:
Profesor Zoran Radovanović, epidemiolog
Zoran Radovanović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Zaključivanje o hronološkoj raspodeli bolesti posmatranjem populacije sveta nema mnogo smisla, jer se preklapaju i međusobno skrivaju brojne epidemije u pojedinim državama i regionima. Primera radi, globalno posmatranje kretanja učestalosti tipično sezonske bolesti, kakav je grip, maskiralo bi ogromne razlike tokom godine, nastale praktičnim odsustvom bolesti na zemljinoj polulopti na kojoj je leto. Takav pristup podseća na snimak crnogorske obale sa daleke pučine. Nazire se visoko uzdignuto kopno, testerasto oivičeno prema nebu, a skriveni su vrhovi manjih i padine visokih planina, prevoji i doline između njih.

I ovakav globalni prikaz ima određenog smisla, pomažući nam da uočimo kako do povećanja učestalosti kovida 19 u svetu dolazi marta-aprila 2020, uz zaravnjenje i nagliji porast krajem juna i početkom jula. Sledi ponovno zaravnjenje do oktobra, praćeno visokim vrednostima od novembra prošle do januara ove godine. Potom se uočava mali pad, pa skok od polovine marta do početka juna, novi pad i porast od početka jula. Iza tog opisa kriju se velike razlike između pojedinih država.

Tako je Tajvan imao dva talasa – marta prošle i maja-juna ove godine. U prvom je najveći dnevni broj novozaraženih bio oko 20, a u drugom do 600. Imajući u vidu veličinu populacije, odgovarajući maksimum za Srbiju bio bi oko 150, umesto 8.000 (zvanično priznatih!) dnevno.

I Meksiko i Teksas imali su po dva talasa – jula prošle i januara ove godine. Razlika je u tome što je u Meksiku, kao i u dalekoj Rusiji, prethodnih nedelja započeo treći talas. S druge strane, u Japanu je u toku peti talas. Ređali su se april i avgust 2020, pa januar, april-maj i jul 2021. Sličan sled, osim ranije nastalog prvog talasa, beležen je u Južnoj Koreji. U oba slučaja stope oboljevanja bile su neuporedivo niže nego kod nas.

PROČITAJTE JOŠ:

Kada govorimo o našem predstojećem navodno četvrtom talasu, nekritično preuzimamo iskustva većine zemalja Evropske unije. Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Austrija, Češka, Italija, Francuska, Španija, da ne nabrajamo dalje, zaista su imale tri talasa – marta-aprila 2020, između oktobra i decembra prošle godine (u Nemačkoj nešto kasnije), te između januara i aprila ove godine. Dakle, oni ulaze ili će uskoro ući u četvrti talas.

Mi, međutim, zaboravljamo da smo prošlog maja, suočeni sa dilemom zdravlje ili predizborne aktivnosti, prednost dali politici. Tako smo, posle aprilskog, doživeli nepotrebni julski talas. Sledio je decembarski, pa martovski talas, izazvan novim ispuštanjem situacije iz ruku (novogodišnja slavlja, skijanje). To znači da smo sada suočeni sa petom uzbrdicom.
Za razliku od drugih zemalja iza kojih su već četiri talasa, naši su bili mnogo masovniji. Početkom meseca smo procenili da je stvarni broj zaraženih u Srbiji oko 22.500, a neki strani izvori zaustavili su se na broju 29.000. Čak i po najkonzervativnijoj proceni, na ovom silom nametnutom svetskom prvenstvu u zaražavanju, čvrsto držimo neslavno drugo mesto, odmah iza Perua.

Komentari

Vaš komentar