Piše Ivan Mrđen: “Pucamo” po svim šavovima

U zemlji Srbiji ljudi su odavno pred pucanjem, niko više ni za koga nema strpljenja i razumevanja. Pre nekoliko dana neki bilmez od šezdesetak godina u onoj majici sa širokim bretelama bez rukava, dok se oko njega širio vonj golih pazuha, ali sa obaveznim krstom na nešto debljem lančiću, kako je ušao u “sedamdes’devetku” odgurnu nekog dečaka od dvanaest, trinaest godina koji je stajao pored mesta gde je ovaj naumio da spusti svoje torbe.

“Šta me gledaš, konjino mala”, zagrmeo je i nije vredelo što je pokušala da ga smiri sitna, ispijena ženica, “manekenka za jad” kako bi rek’o Balašević. Dečak se samo pomerio i nastavio da gleda u svoj telefon, ali se većina prisutnih u autobusu osećala nekako posramljeno i time što su videli i čuli i svojim ćutanjem… A konjina matora je samo frktao, kao da je čekao da se na još nekoga istrese…

A sinoć u tramvaju “šestici” mlađi čovek, tu negde u ranim tridesetim, drži u naručju dete od dve, tri godine i buket cveća. Zabavljen detetom nije na vreme primetio da tramvaj staje na stanici na kojoj je trebalo da siđe pa je naglo ustao i vrhom buketa malo dodurnuo po nadlaktici neku saputnicu, sličnu onoj “manekenki” iz prethodne priče…

“Pazi, konjino jedna”, viknula je ona u istom sekundu i počela da sipa one najvulgarnije psovke. Mladi čovek je samo malo jače prigrlio dete i bez reči izašao, svestan da ne bi ni vredelo da se izvinjava takvoj spodobi…

U zemlji Srbiji ljudi su odavno pred pucanjem, ali se za sada mnogi “prazne” tako što se istresaju na bezbednom mestu, prema slabijima, prema finijima, prema onima koji ne mogu da im se suprotstave… Izgleda da je u pravu anonimni pisac jednog grafita sa beogradskih zidova, da će nam uskoro trebati “heroj da nas spase od nas samih”…

* * *

S druge strane, pitao sam se otkud odjednom to “konjino” u masovnoj upotrebi. Može biti da se sad takvi “epiteti” dele po televizijskim studijama u emisijama koje ja niti gledam niti ću ih skoro gledati…

Razmišljao sam kako li se tek ponašaju takvi, koji su u stanju da tako olako vređaju potpuno nepoznate osobe samo zato što im u nekom trenutku nešto nije po volji, kad ih sa njihovih omiljenih medija napujdaju na neistomišljenike aktuelne vlasti, u šta se pretvore kad zapenušaju i počnu da prosipaju “mudrosti” za jednokratnu upotrebu…

Na žalost, izgleda da je u takvoj situaciji jedini odgovor ono što je moja Mira rekla onoj “nervoznoj korisnici poštanskih usluga”!