Mnogi lekari, uključujući skoro sve najuglednije predstavnike te profesije, sa zabrinutošću prate odluke predsednika Republike u oblasti zdravstva. Nisu toliki problem same ideje rođene ili indukovane u njegovoj glavi, koliko okolnost da se tu završava ceo „demokratski dijalog“, sve do ostvarenja prvobitne zamisli. Posebnu nevolju, karakterističnu za takav vid vladavine, predstavljaju puzanju skloni dvorjani. Ma koliko neka zamisao bila nesuvisla, oni je frenetično pozdravljaju. Uz to, svu svoju potisnutu agresiju usmeravaju prema „neprijateljima“ dovoljno odvažnim da njihovom voljenom Vođi ukažu na razum. Primeri su brojni, ali zadržimo se na tekućoj pandemiji.
Moguće je da je još od samog početka Vučić dobijao pogrešne informacije, ali i za to je neko odgovoran, uključujući njega samog zbog pogrešnog izbora savetnika. I ukoliko su svi oni uporno omanjivali, dužnost nekih izraelskih i drugih dobro plaćenih „kontrolora štete“ bila je da mu – podsetimo se poznatog primera – ukažu na svu opasnost neuravnoteženog lutanja, od lakomislene preporuke da se kovid 19 leči rakijom do paničnog uznemiravanja javnosti porukom o malim grobljima.
Slično važi i za nabavku respiratora. Propagandno gledano, bilo je atraktivno lansirati priču o njihovom preotimanju od konkurenata po belosvetskim aerodromima u minhauzensko-bondovskom maniru. Jedino je neko morao da kaže kada je toj skupoj igri kraj. To je značilo da se procene stvarne potrebe, da se proveri da li će nabavljena roba moći da se uključi u sistem ili će rđati u nekom magacinu (poučan je primer nekompatibilnosti uređaja u Novom Pazaru), da se sagleda koliko lekara je obučeno za rad na tim aparatima (u neveštim rukama donose više štete nego koristi) i da se odrede prioriteti (za uspešnu protivepidemijsku borbu bili su presudno važni nedostajući testovi i zaštitna oprema).
Pređimo na sveže primere. Vučić i ambasadorka NR Kine su u martu obavestili javnost da će u Srbiji biti podignuta fabrika kineske vakcine Sinopharm. Ta vakcina je odigrala pozitivnu ulogu u zaštiti stanovništva od kovida 19 u vreme sveopšte nestašice. Međutim, do vremena kada bi fabrika bila puštena u rad, tržište bi bilo već pokriveno efikasnijim cepivima. Zbog jednostavnijeg proizvodnog procesa, neka od njih bila bi desetak puta jeftinija od svog kineskog pandana. Kome bismo onda prodavali taj svoj proizvod?
Još jedan primer. Krajem aprila predsednik SNS je najavio izgradnju nove kovid bolnice u Novom Sadu radi uspešnijeg suprotstavljanja narednim epidemijskim talasima. Taj pristup rešavanju problema otvara važna pitanja. Prvo, zašto ne bismo promovisali vakcinaciju, pa time učinili nepotrebnim proširenje bolničkih kapaciteta? Decu učimo da je bolje sprečiti nego lečiti i da je prevencija (ako je moguća, a u ovom slučaju jeste) celishodnija od suočavanja sa posledicama. Značajno povećanje broja vakcinisanih učinilo bi da nikad više ne budu sasvim popunjene ni dve postojeće kovid bolnice. Čemu služe odeljenja za poromociju zdravlja u Institutu „Batut“ i drugim odgovarajućim ustanovama po Srbiji?
Drugo, trošenje novca za izgradnju novih stacionarnih ustanova zvuči plemenito, ali u našim uslovima moglo bi se porediti sa navlačenjem fraka neobuvenom golji poderanih čakšira. Bolna rana našeg zdravstvenog sistema je loše funkcionisanje primarne zdravstvene zaštite. Znatno preko 80 odsto zdravstvenih potreba građanstva trebalo bi da rešava izabrani lekar, a on je danas sveden na ulogu činovnika zaduženog za pisanje uputa specijalistima.
Treće, kako je pokazala i ova pandemija, srpsko zdravstvo je u haosu. Ono je skupo i loše organizovano, zbog čega gro pacijenata ne dobija blagovremenu i dovoljno kvalitetnu uslugu. Rešenje nije u podizanju jedne ili dve bolnice, već u potpunoj reformi zdravstva, postavljanju njegovog finansiranja na održive osnove, svojevrsnoj integraciji državnog i privatnog zdravstva i stavljanju porodičnog lekara u središte zbivanja.
Te goruće probleme treba predstaviti Andrićevom vencu, kao centru svih odlučivanja. Na čitavim bataljonima stručnjaka plaćenih za organizaciju zdravstvene službe i zaštite već dugo je obaveza da opravdaju svoje postojanje. Valja im samo dati zadatak.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare