1
Vlast se plaši 1. novembra i godišnjice pada nadstrešnice u kojoj je živote izgubilo 16 osoba. Toliko da ne bih bio iznenađen pokušajem da napravi neki incident bilo nekom vrstom kontramitinga bilo ubacivanjem huligana u one koji će se okupiti u Novom Sadu da obeleže godišnjicu tragedije.
Najbolji odgovor na svaku njihovu manipulaciju stiže iz Novog Pazara odakle je grupa krenula na put dug 16 dana da bi stigli na godišnjicu u Novom Sadu. Slike iz Novog Pazara kada su tamo došli studenti probudile su nadu u normalnu Srbiju.
U društvo bez mržnje i nasilja I na to naprednjački režim ne može da odgovori. Tim putem se mora ići i kada je reč o borbi za raspisivanje izbora. Bez podela, saradnjom i komunikacijom. To ne znači da je neophodna jedna lista, ali znači jedan front. Taj front ne može da traje beskonačno, ali je neophodno da opstane do smene ovog režima. Da li će se iz studenstkog pokreta izroditi neka nova snaga , ko će iz opozicije opstati u danima nakon toga sada su pitanja drugog reda.
PROČITAJTE JOŠ:
Možda istraživanja pokazuju da studenti mogu da računaju na podršku velikog broja građana, ali i dalje su nedorečena jer ne ukazuju na snagu opozicije. A nju ne treba zanemariti, ne zato što je jača od studenata, već zato što mi se čini da će se na izbore ići po pravilima koja se neće značajno promenti. U takvim uslovima, režim će probati da ono što je izgubio u rejtingu “namakne” na terenu ucenama zaposlenih u državnoj upravi i socijalno najugroženijih uz dodatno prepravljanje izveštaja. Zato će biti potreban svaki glas i svaki kontrolor na terenu kojeg vlast neće moći da kupi dnevnicom ili ručkom da okrene glavu na drugu stranu. Front bi zapravo morao da znači skup građana koji žele uređenu državu u kojoj zakoni važe za sve. To verujem žele i desničari , levičari i liberali ako te ideološke podele uopšte postoje u ovom galimatijasu. Ono što bi trebalo da okuplja sve one koji su protiv režima je zemlja u kojoj važe zakoni i u kojoj svako ima pravo na šansu , toliko je jednostavno.
Dok se vlast plaši godišnjice pada nadstrešnice, svi oni koji žele bolje sutra i društvo u kome svako ima šansu morali bi da to shvate kao prekretnicu na kojoj će se pomešati bol za gubitkom naših sugrađana i nada da se to više nikada neće dogoditi. Iz te nade mora da proizađe potreba za jedinstvom koja bi mogla da dovede do smene režima, ali prethodno bi morala da dovede do zbijanja redove u cilju raspisivanja izbora. Daleko od toga da je bitka dobijena. Možda se mnogima neće svideti, ali ni posle izbora neće biti tako. Nastaviće se iz dana u dan za društvo kakvo Srbija zaslužuje da bude.
Zato se nadam se da će se “okršaji” na društvenim mrežama među protivnicima režima okončati do godišnjice, nadam se da smo svi svesni šta je cilj, da smo svesni neophodnih žrtvi i odricanja. Nisu to neka velika “dotezanja” mašine koja se već pokazala nezaustavljivom – studenti neka “čuvaju” svoju listu i neka pripaze na objave na svojim nalozima koje nekad naiđu na ljutnju ljudi koji ih podržavaju, opozicija neka koristi svaku priliku da ukazuje na greške režima. Ta dva fronta u stavi su jedan neophodan da se režim pobedi. U danima posle toga biće dovoljno posla za sve nas da izgradimo prosperitetno, neki će reći i domaćinsko društvo za kojim Srbija vapi već decenijama.
Gutajmo žabe, ignorišimo kamenje u cipeli jer cilj je slobdno društvo i vredniji je od svake prepreke koja se pred nama nađe. Nemamo mi šta da studentima pričamo kako i šta treba. Imaju ovi svoj pout I svoj način. I to pogađa režim koji slabi iz dana u dan.
Pa `ajmo polako, stopama studenata iz Novog Pazara ili bilo kog drugog dela zemlje.
