0
Huligani, koji se kriju pod firmom „navijača Crvene zvezde“, napali su huligane „Vandal bojsa“, koji se kriju pod firmom „navijača Partizana“, u kojima je jedan mladić teško povređen. Oni koji prate odnose među tim grupama tvrde da treba očekivati odgovor grupacije koja je napadnuta. Huligani su napali golmana Novog Pazara Filipa Kljajića, pa su pored njega klub napustili nedavno dovedeni trener Feđa Dudić i Rasim Ljajić, koji je bio dugogodišnji počasni predsednik kluba.
Već je poznata tvrdnja Vučića da država nema snage za obračun sa huliganima. U stvari, stiče se utisak da ih država zapravo koristi po potrebi, a da na njihove međusobne „ratove“ gleda kao na nestašluke na koje je spremna da zažmuri.
Huligani to obilato koriste. Oni bliži vlasti imaju preduzeća koja rade poslove za koje dobijaju iz budžeta, oni drugi su duboko u trgovini drogom. Vojnička struktura u kojoj se kroz hijerarhiju penje da bi se dobio čin kapetana ili majora, koji znače i određene beneficije u smisli procenta od poslova (zakonitih ili nekazonitih). Niži rangovi na pripadnost grupi gledaju kao na zaposlenje i mogu da računaju na zaposlenje kao obezbeđenje, ali i mogućnost napredovanja. Nema stalnog posla, nije uplaćeno zdravstveno i penziono, ali može da se stigne do stanova, skupih kola, „brzog“ (i po njima lepog) života.
Pročitajte još:
Sa druge strane, na pozive ljudi na vlasti reaguju kada je „potrebno“, pojavljuju se sa kapuljačama kao razbijači protesta ili služe kao zastrašivači bilo koga ko misli drugačije od onih koji vladaju ovom zemljom.
Zbog svega zapanjujuće je da država nije u stanju da se obračuna sa huliganima. Predsednik, najbolji student prava, učio je, mada postoje i novije definicije, da država ima monopol fizičke prinude. U poslednjoj deceniji čini se da je taj monopol ukinut i da deo sprovode huligani koji za taj svoj posao bivaju nagrađeni.
O kakvim ljiudima se radi pokazuje podatak da su u tuči na Novom Beogradu dečaku od 12 godina koji se tu našao polomili ruke. Nema tu bilo kakvog saosećanja, već napredovanje donosi isključivo odsustvo saosećanja. Takva beskrupuloznost i nemilosrdnost se u huliganskim falangama očigledno visoko kotiraju.
S obzirom na to da država tvrdi da ne može na njih da primeni monopol fizičke prinude, huligani zapravo to posmatraju kao zeleno svetlo za razvijanje biznisa u kojem su prebijanje, krađa i trgovina drogom samo „odskočna daska“ za infrastrukturne poslove u koje mogu da uđu samo ako imaju dovoljno putera na glavi kojim ih ucenjuju.
Čini mi se da smo zbog države koja nije u stanju da se obračuna sa hilganima, umesto obračuna po receptu bivše britanske premijerke Margaret Tačer, bliži trenutku kada će osvanuti neka privatna srednja huliganska ili smer huligan preduzetnik.