1
Nesreća te zove - na noge narode. Nema neću, ne znam, ne interesuju me „Rio Tinto“ i litijum. Nema ne mogu. Sebično je i pomisliti „neka se bune drugi“. Ovo je borba za život, nas i naše dece, ovo je borba za pravo na opstanak.
Nema podela i nema sutra ću. Sutra će biti kasno. Kao što nas sada sve lažu, tako će nas i trovati zajedno – bez izuzetka. I mlade i stare i levičare i desničare i pismene i nepismene. I protivnike i pristalice i nacionaliste i „izdajnike“. Nema zaštićenih.
Trovaće nam i brezu i ljubičicu i sremuš. I jagodu i višnju. I kravu i pčele i vodu i zemlju. Vazduh će nam obojiti u žuto. A smejaće nam se kao onomad kad su trovali Indijance.
Smejaće nam se kad nam bude opadala kosa, kad nam se oteli dvoglavo i kad se rodi bezglavo. Smejaće nam se i dok nas budu hapsili i sahranjivali. Smejaće nam se iz crnih limuzina dok budu obilazili rudnik u Jadru.
Naš neprijatelj je prepreden, bogat i bahat. Nije ga lako ni locirati, ima lobiste na sve strane, kupuje kojekakve studije, plaća profesore „od ugleda“, truje sa Pinka i Hepija. Ubija nas u pojam da bi nas i fizički likvidirao. Mi njemu samo smetamo, teritorija mu treba.
Ima neprijatelj i pomagače u vrhovima vlasti. Najglasniji promoter vađenja litijuma je ujedno i najmoćniji čovek u Srbiji. Negativac, a silan, ništa gore za jedan narod.
Ako on kaže – kopaćemo, isto će graktati i kamarila koja živi od beneficija i apanaža. Oni se utrkuju ko će biti glasniji i ko će više napadati pojedince, grupe i narod koji se protivi tom zlu.
Pripremaju nas za nešto mnogo gore od projekta „Jadar“. Kako reče akademik Slobodan Vukosavić, u Srbiji se crta još 40 rudnika sa klasičnom eksploatacijom. Zbogom Mačvo, zbogom Šumadijo, zbogom prvi nerođeni sine.
Vođa je već osmislio i scenario, kao da će s njim u Kan ili po „Oskara“. Prvo ide „sveobuhvatna rasprava“, koja će potvrditi svaku njegovu reč. Potom će od Nemaca tražiti garancije da smrt ne može nauditi pokojniku, a onda će na sahranu Srbije 2028. dovesti najmoćnije svetske državnike. One čijim industrijama treba litijum.
Sva je prilika da su pripremljene i subvencije, da se ne brukamo pred svetskim kriminalcima. Finansiraćemo našim parama našu propast.
Ono što se ne uklapa u takvu računicu su ljudi spremni da brane Srbiju. Ima ovde još razuma i građanske hrabrosti. Ima onih od časti, znanja i ugleda.
Nije narod u Loznici i Jadru sam. Ni u Valjevu (rudarenje bora), koje je sledeće na mapi žrtava. Grupa mladih krenula je iz Beograda pešice na vidovdanski svelitijumski sabor u Gornjim Nedeljicama. Duž rute od 136 kilometara, oni će govoriti narodu kakva se nesreća sprema.
I grupa profesora sa Beogradskog univerziteta digla je glas. Odbor za zaštitu životne sredine saopštio je da se protivi projektu „Jadar“, jer je ekonomski, ekološki i socijalno neutemeljen.
Profesori ocenjuju da ekstrakcija i prerada kritičnih mineralnih resursa dovode do teške destrukcije i zagađenja vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda najčešće sa velikim posledicama po zdravlje lokalnih zajednica. Ne treba to, kako kažu, zemlji koja ima jednu od najvećih stopa smrtnosti od raka pluća i dojke. Pametnom dosta, dobronamernom i previše.
No vlast ne daje ni pet para na ovakva upozorenja. Ne mare ni za reči sa naučnog skupa u SANU, gde je još pre tri godine ocenjeno da bi kopanje litijuma opustošilo Srbiju i raselilo stanovništvo. Nije ih briga ni za Akademiju inženjerskih nauka koja konstatuje da projekat „Jadar“ „potencijalno nosi rizik od prirodnih izvora radioaktivnih zračenja“.
E zato je tu Vidovdan. I zato su tu Gornje Nedeljice – idemo sutra tamo, da pokažemo satrapima na vlasti da smo još živi, da nas ima i da nećemo posustati. Da ćemo se boriti i protiv njih i protiv „Rio Tinta“, da se nećemo obrukati pred precima. Ovo je naš Solunski front.
I svaki naredni dan je naš Vidovdan, sve dok ne odustanu, sve dok ih ne oteramo preko Drine. U tri lepe materine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare