Država da osnuje Institut Matematičke gimnazije: Piše Milenko Vasović

Redom je pobedio u pojedinačnim disciplinama - iz fizike, matematike, biologije i hemije, a potom i u timskom inženjerskom izazovu. Možda ste čuli - rešio je svih 120 zadataka iz četiri pomenuta predmeta.

Njegov uspeh je vanserijski, jer, sve je to učinio za tri sata. Naime, to je predviđeno vreme koje takmičari imaju za rešavanje jednog testa. Organizatori ni slutili nisu, niti su takvu mogućnost predvideli, da će se neko „drznuti“ i takmičiti u sve četiri oblasti. Obično se učesnici oprobaju u znanju iz jednog ili dva predmeta. Ma potpuno ludilo.

Tako je tinejdžer iz drugog „D“ razreda Matematičke gimnazije proglašen apsolutnim pobednikom takmičenja koje okuplja mladu svetsku elitu. Da čovek ne poveruje, među velikim silama u obrazovanju najbolji je bio dečko iz Srbije gde su školstvo i nauka poslednja rupa na svirali. Bravo Andrej, a svaka čast i profesorima koji su ga prepoznali, pripremili i u visine vinuli.

Kada se uđe na sajt MG tamo se mogu pronaći svi dosadašnji olimpijski šampioni ponikli u ovom rasadniku. Od prvih medalja 1974. do današnjih dana. Neka imena su još u svežem sećanju: Teodor fon Burg, Aleksa Konstantinov, Aleksa Milojević, Dobrica Jovanović, Jelena Ivančić...

Za nepunih šest decenija postojanja škole njeni učenici su doneli oko 650 medalja sa najvećih svetskih i evropskih takmičenja. Ne zna se tačan broj, ali poznavaoci kažu da je iz ove škole stasalo više od 500 doktora nauka. Treba li uopšte naglašavati koliki je to potencijal?

Dakle, desetine i stotine sličnih Andreju prošli su kroz ovu Instituciju znanja. Danas su na važnim mestima u najvećim svetskim firmama, predaju na prestižnim univerzitetima, vode najbolje fakultete... Uspeli su, a mi smo tu gde jesmo, neorganizovani i siromašni. I sve nas je manje.

Postoji li način da ovo društvo ikako materijalizuje to znanje, mudrost i iskustvo. Oni koji misle da je predlog iz naslova besmislen ne moraju se zamarati da to objasne. Drugima što smatraju da je tako nešto nemoguće u siromašnoj i razvaljenoj državi poručujem da baš takvoj Srbiji i treba jedan ovakav poduhvat, osnivanje instituta pri našoj najboljoj obrazovnoj ustanovi. To je njeno privredno dobro, kao što drugi imaju svoje ekonomije.

Mogu da navedem sijaset razloga zašto je to „nemoguća misija“, pa opet sam ubeđen da je tako nešto izvodljivo. Uostalom, ko bi pre sedam, osam godina mogao da pretpostavi da će jedan od bivših učenika, Aleksandar Kavčić biti jedan od najvećih donatora u obrazovanju.

Potom, ogromna većina onih koji su završili ovu školu i dalje je privržena istoj, doniraju, pomažu, drže predavanja, jednostavno u kontaktu su. Umreženi.

Zašto se to ne bi i institucionalizovalo, da država stane iza svega da organizaciono i finansijski pomogne i da onda taj institu (potpuno drugačiji od onoga što ima pri SANU) postane institucija za sebe, „babaroga“ sa projektima, uticajem, samoodrživ i sa novcem koji bi isključivo bio plasiran u obrazovanje.

Nemoguće? Nije, danas mnoge ustanove funkcionišu po principu projekata, nema stalnog zaposlenja. Tehnologije su omogućile da se timovi prave od pojedinaca sa raznih strana sveta i da funkcionišu na daljinu.

Timovi koje bi činili uglavnom bivši učenici MG su garancija da je takav projekat samoodrživ. Za deceniju, dve možda bi u svetu nauke i privrede bili ono što je MG u obrazovanju – lider u regionu. Vredi pokušati, organizacija, upravljanje i slično samo su tehnički detalji ako se ima želja.

Verujem da bi se neko od svetskih faca i vratio u taj institut, da bi učenici i profesori bili sjajni saradnici. Da bi svi oni imali korsit, a društvo veliki dobitak.

Ajmo MG-ovci na viši nivo. Ima vas, vreme je!