Od opozicije je ostalo samo generičko ime: Piše Milenko Vasović

Šta bi moglo da pripadne „borbenim“ momcima - Lazoviću, Aleksiću, Lutovcu, Grboviću, Ćuti ... Nemam ideju, možda se neko od njih provoza „letećim taksijem“, ali vidim da su prosuli sve ono što su mukom gradili na ulici i u Skupštini. Džaba im namere – poniženi i poraženi doprineli su naprednjačkoj „pobedi“ isto kao Jovanović, Đilas i Ponoš.
I mogu svi biti u pravu koliko hoće rezultat njihovog delovanja su Šapić i kamarila na čelu prestonice. Uprkos drugačijem, većinskom raspoloženju građana.

Može i kreni-promeni Savo da se pridruži njima. Gde je bio u decembru? Zašto ga nije bilo na svim beogradskim opštinama? Solira kad njemu odgovara, a traži solidarnost kad je opstruisan i pokraden. Ne može se tako sruštiti mafijaški režim, ako je cilj promena vlasti, a, valjda jeste.

Dokle više mi, vaši simpatizeri, pristalice, glasači da trpimo sujete, nezrelost, deobe, podmetanja i obmane. Dokle da slušamo obećanja kako će na sledećim izborima biti bolje i drugačije.

Beograđane nisu slomili ni Vučićevi huligani, ni đubretari iz tabloida, ni Žeksovi i Milomirovi lažovi, ni kojekakvi vesići, vulini, orlići... Ni bezobrazluk gospođice Ane. Niko. Slomila ih je vaša nesloga. Ne slučajna. Ona je projektovana u udbinoj mreži, sa udbinim „državotvornim“ strankama i pojedincima – krticama.

Znam da ovo što pišem šteti drugovima iz opozicije, pa šta. I njihovo ponašanje je pogubno po nas birače. Naročito one koji neće mirno da posmatraju razaranje države, pljačku i zaduživanje za sulude projkte. Ubili su nam svaku nadu da ćemo živeti bolje, u pravednijem društvu, bez nasilja, bez svađe sa susedima... Da ćemo postati mesto u kome se vrednuje život, znanje, poštenje, u kome institucije služe narodu, a ne kriminalcima.

Nije ovo ništa navijački i ništa lično. Razumem ja principijelnost Đilasa, Jovanovića i Ponoša. Za ove „borbene momke“ sam drugog juna glasao, Savi sam uplaćivao neku crkavicu kao znak podrške. Dakle, nisam protiv, ja sam sa svima njima, ali su oni meni okrenuli leđa. Meni i desetinama, stotinama hiljada Beograđana. To je suština.

Ovi iz dojučerašnje Srbije protiv nasilja, umesto da se ponašaju prema situaciji – zajedno po svaku cenu izabrali su katastrofalnu podelu. Doveli opoziciono biračko telo u stanje sluđenosti. Raspolućeni ljudi nisu znali da li da glasaju ili ne. Ovi što su glasali nisu znali za koga. Ko može da pohvata njihove nove i nove koalicije? Imaju birači i svoje živote, a ne samo da prate da li se „nasilje“ transformisalo u „borbu“ „front“ ili kolaboraciju.

I sad nam ti isti koji su zdušno pomogli naprednjake i njihovog vođu pričaju priču o nastavku borbe, o mogućoj saradnji. Trt, mrt. Zar ,mislite da će vam razaočarani građani verovati? Gde ste juče bili, braćo.

Umesto da nam danas govore o tome kako će otkazati Ekspo, zaustaviti karcinom Beograda na vodi, kako Borči izgraditi kanalizaciju... mi slušamo priče da neki Bastać verovatno neće sa SNS na Starom gradu. Velika stvar. Na to ste sveli onu energiju koja se prošlog proleća valjala beogradskim ulicama.

Ako mislite da mi bez vas ne možemo grdno se varate. Za ovakve rezultate nam niste ni potrebni. A eno ga Čovek iz Niša, zna šta hoće, ima integritet, ima želju. On je putokaz. Takvi će ljudi povesti narod do konačnog sloma mafijaškog režima. Vi ste vaše prokockali, možete pod ruku sa Dverima.