Imali smo i to da sudija osumnjičen za izradu lažnih ugovora, uredno sa nanogicom, odlazi u sudnicu i deli pravdu. Nema veze što su u ugovorima vaskrsavali i pokojnici, ni što je nanogica zapravo pritvor i što neko ko se sumnjiči za krivično delo ne bi smeo da bude izaslanik boginje Justicije.
Imamo i profesora sa nanogicom, terete ga da je sledbenik kragujevačke „poslovne škole“ – prodavanje ispita. Dotični profa je član Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela. To telo brine o kvalitetu visokog obrazovanja, dodeljuje akreditacije i vrednuje studijske programe.
Možemo da se podičimo da je u srpskom parlamentu sedeo i držao banku osuđeni ratni zločinac. Ta velika štetočina, nesreća koja hoda, ukaljala je najvažniju državnu instituciju. Skupštinska govornica bila je mesto za njegove uvrde čestitog sveta i širenje mržnje.
U toj istoj Skupštini interese naroda po zakonu, ne po moralu, zastupao je tobož ranije nekakav general koji je osnivao ratne logore u BiH. Sve na ponos i diku naprednih radikala.
U svim ovim slučajevima, niko od nadležnih ne reaguje, da ih ne nabrajam. Niko da kaže, stanite ljudi, ne može tako. Šta će svet misliti o nama, šta deca, šta stariji koji nas gledaju i krste se. Gde ćemo kao narod završiti ako sve uništimo, uneredimo i obesmislimo.
Kao da se namerno uspostavlja spirala obrnutog morala. Ono što bi u srećna doba završilo u rubrici „verovali ili ne“, dobilo je pravo građanstva, postalo čak poželjno, model ponašanja u stilu – jesam i šta mi možete.
No tu se priča ne završava, na to ide nadogradnja koju za nakaradni srpski režim odrađuje crkva, u celosti ili pojedinačno. I baš one koji su za prezir, čija je imovina upitna, za udbine bitange čiji su prethodnici nekada jahali popove, crkva sada odlikuje. Da se moralno posrnuće jednog ponositog i čestitog naroda zacementira.
Kad na to dodamo nacionalne televizije, od kojih jedna „preporučuje“ prostituciju i nasilje, a druga dovodi goste sa fašističkim idejama (koji usput veličaju napad Rusije na Ukrajinu), možemo samo da pitamo koliko je ostalo do dna. Te iste televizije se svojski trude da baš oni koji su najgori među nama stanu pred kamere. Da nam drže lekcije iz morala i patriotizma. Da nas prave kolektivnim ludacima.
Bruka je zagospodarila svim porama života. Uvukla se i tamo gde bi trebalo da stanuju čast i znanje – u rektorske glave, u prve ljude srpskih univerziteta. Uspeli su i oni da se osramote, i sebe i Srbiju. Naime, ako niste čuli, uskratili su podršku svojoj koleginici dojučerašnjoj rektorki BU da bude izabrana za predsednicu Evropske asocijacije univerziteta. Za koju su je predložili Slovenci, Mađari i Makedonci.
Sedamnaest rektora je odlučilo da napakosti koleginici koja je branila čast univerziteta od lažnih doktorata. Nijedan od njih se nije usprotivio, nijedan oglasio tim povodom, takve su to veličine. A znaju da je moralni sunovrat pogubniji od ekonomske propasti. Šta onda očekivati od sluđenog naroda.