Ovako nešto nam je trebalo i to bi moglo da reši mnoge naše probleme. Predlažem za početak da Ema dobije srpsko državljanstvo i da se po hitnom postupku upiše u birački spisak. Vidi se da je gospođica verzirana.
Znate ko je Ema – devojka, robot s kojom je jutros na čistom srpskom razgovarao predsednik Srbije. Pored te veštačke inteligencije nekako i predsednik izgleda prirodnije. Nije se zbunio iako je to veliki izazov, pričati s robotom.
Na pitanje zašto je došla u Srbiju gospođica Ema je odgovorila: „Naravno da sam došla, ja volim Srbiju“. Ova simpatična veštačka inteligencija otišla je i korak dalje pa je sagovorniku objasnila da je „ovo zemlja sa divnom prirodom i ljudima“, na šta je predsednik ostao bez teksta iako i on tečno govori srpski.
Srbija, dakle, ima robota koji prepoznaje prirodu, zna koja je priroda lepa a koja nije. Naša je divna, kaže Ema. E, sad, šta gospođica robotica podrazumeva pod tim, da li misli na Kopaonik, Uvac, Bajinu Baštu… ili joj se dopada lični genetski kod – plastika razbacana po celoj zemlji, vrag bi ga znao. Trebao je predsednik malo da je propita. Ali valjda je i on bio zatečen.
I Emina ocena o ljudima je malo paušalna. Neće biti baš da su svi divni, ne može se to reći za huligane ili za one u Skupštini. Nikako za one što cepaju predsednikovo pismo, da ne govorim o Đilasu i Obradoviću. Ali da joj oprostimo devojka je nova.
Gospođica je u startu pokazala i proročke sposobnosti. Nisu u pitanju rezultati izbora, za to služe agencije, ona je predsedniku predočila da Srbija „ima pred sobom budućnost za razvijanje robotičkih disciplina“. U prevodu čeka nas zlatno doba sa ovim i ovakvim rukovodstvom. To su i roboti ukapirali.
Ovo bi mogao biti i ozbiljan politički projekat. Napuniš autobuse robotima i vodaš kroz Srbiju, pa ponižavaš članove stranke, ne trebaju im sendviči, ni dnevnice, ne idu ni u klozet. One koji se ističu staviš na listu za poslanike. Samo im dodaš čip iz naše prakse, glasanje na zvonce.
U Srbiji smo godinama unazad imali silovanje zdravog razuma sada se ukazala jedinstvena prilika za silovanje veštačke inteligencije. Ko brine o gospođici Emi, postoji li mogućnost da nju neko zloupotrebi i odbaci. Da mu digne rejting pa posle da je baci u staro gvožđe kao i mnoge pre nje.
U sigurnim je rukama, robotica je deo Centra za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju. Taj centar postoji i haj, ima više od 10 sati. I otvoren je na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Samo na njihovom sajtu o tome ništa ne piše, ali rešiće to gospođica Ema.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare