Piše Luna Lu: U hodu

*Ubrzo shvatih da je neko odvrnuo Zvonka Bogdana do daske.  I to snimak sa koncerta. Čuje se i publika. Neko se uželeo života. Razumem ga.*I evo nas u aprilu. Nemam pojma kako smo stigli u četvrti mesec - ali, voila, tu smo gde smo.Nekada mi dan traje kao godina. Često mi se čini i da je to stalno jedan te isti dan.Zamišljam ponekad da vreme razvlači majstor koji pravi kore za pitu.Lete kore u vazduh kao flis papir, a spretne ruke ih tako u letu dohvate, pa ih još stanje.I onda puf - samo shvatiš koji je mesec, godina..Vreme je zaista relativno - Alberte bio si u pravu.*Kada sam sredinom devedesetih boravila u jednom selu na jugu Tajlanda nekoliko meseci - bio je dan u nedelji kada bi na improvizovanom štandu na zemljanom putu - banka otvarala svoju "poslovnicu" da unovčava čekove i dolare pretvara u valutu Kraljevine - bat.Na brdu iznad sela, bila je kolonija - legenda kaže - Danaca koji su tu stigli sedamdesetih i osnovali svoju hipi komunu. I taj dan kada su se u selu završavali "bankarski" poslovi - jedan od njih bi silazio do "centra" da unovči čekove.Smešio se sve vreme i imao duge dredove. I svaku put, dok bi čekali, pitao bi me niz istih pitanja, jako ljubazno."Izvini, koji je dan?"Potom bi usledilo pitanje - "Koji mesec?"I na kraju - "Koja je godina?"*Često sam mislila o tome da li je on lud ili srećan što nema pojma koji je datum i što bi u međuvremenu, u razmaku od sedam dana, zaboravio i koja je godina.Sada uhvatim sebe da na trenutak zaboravim da je 2021. - a za datum moram obavezno da konsultujem telefon.  Čini mi se da je sve pametniji od mene.Sve više sam rasejana, a on sve više pamti.Da ga ne stavljam na punjenje - ja realno mom telefonu ni ne trebam.*Jedino što je izvesno i u šta sam sto posto uverena jeste da je Mesec u opadanju.  Gledam ga svako veče i pratim njegove mene.Polako ulazimo u završetak još jednog lunarnog ciklusa.Kada je Mesec u ovoj fazi već smo dosta iscrpljeni i valja kalkulisati sa energijom.*Sve u svemu, može se doći do laganog zaključka da sam nikad bliža stanju onog Danca sa dredovima - samo ne živim nasmejana u vakumu komune, izolvana jesam, a i Mesec nam je realno jedini spektakl kada padne mrak.Ali, nemam palme pod prozorom već unakaženi drvored koji izgleda kao u filmovima apokalipse - koliko muke treba tako uništenom drvetu da izbaci i najmanji list - saosećam sa njegovim trudom.*Pošto ova pandemija i sveopšta konfuzija ostavljaju razne tragove - kako na stanja razuma, svesti i memorije, tako i bogami sada već vidljivo i na broj kilograma (kako na vagi tako i u obimu) - odlučila sam da uvedem noćne šetnje po zatvorenom gradu.Šetam oko deset, a čini se kao da je tri izjutra.Jako uvrnut subjektivni osećaj.*Hodam. Ne zastajkujem. I primećujem razne stvari.Na primer, sve veći broj lokala na kojima piše - za izdavanje. Zatim, fascinantan broj dostavljača na biciklima.I noćni život oko parkova i školskih dvorišta. U manjim grupama okupljeni - uvek je tu i telefon.Svaka grupa sluša neku svoju muziku.*I svake noći kada prolazim kroz Studentski park ispunjen tim grupicama pitam se kako je lako zameriti im kako su neodgovorni, ali zaista iskreno šta bi ti sad da si mlad i da te zove proleće da izađete na dejt?Zamisli, u sveopštoj vladavini Tanatosa - tebe Eros goni od glave do pete.  Vrbopuc te puca.Osećaš svu moć mladosti i okean dopamina i serotonina neokrnjen životnim zavrzlamama.Šta bi ti sada da si mlad?*Ovom trik pitanju koje vrtim danima - od juče sam dodala još jedno zgodno za mozganje dok se hoda duga štrafta i šeta nevidljivi pas, a to je pitanje namenjeno i toj mladosti.To pitanje glasi - OK, kada ste već tu, u tolikom broju okupljeni u Studentskom parku - da li bi vas protresla činjenica da možda za neku godinu nećete moći više tuda ni da prolazite i jedva ćete moći da se setite kako ste se baš između kestena desno i Dositeja ozbiljno i temeljno zaljubili jer će na mestu parka osvanuti podzemna garaža?*Da li ste dovoljno buntovni da kažete glasno - "Ne! Želimo da park bude park, ostavite ga na miru i vi i kineski investitor!"*Sad na stranu doba života u kome se nalazimo - mnogo je važno da taj park niko ne dira.Jer osim što je to park - zelena površina - on je i arheološko nalazište čiji slojevi mogu da nas voze kao liftom kroz istoriju ovog grada - od turskog groblja, preko rimskih termi i keltskih tragova sve do srca Singidunuma.*Čim je pokrenut tender da se obavljaju arheološka istraživanja što je kao i obično - pro forma - čisto da se dobije napismeno da tu kao ničeg vrednog nema - ulazi se u sumasišavšu fazu da se izmeste trole sa Studentskog trga, a potom da se polako ugasi ceo taj potez.Niko tu ne haje za stanovnike najstarije opštine Stari grad niti za studente i zaposlene na mnogobrojnim fakultetima koji se tu nalaze, kao ni za poslovne ljude i građane, generalno.*Ni sama ne znam zašto sam više u neverici i kada ću već jednom shvatiti da kada mogu da unište Savamalu, Makiš, Savski nasip i da puste da dišemo vazduh koji udišemo - šta je jedan park, pa makar bio i Studentski za njih?*Za 10. april je zakazan "Ekološki ustanak" i to će biti mesto gde ću reći NE svim gadostima koju ova vlast sprovodi nad nama pod motom - "Ruiniraćemo vam kevu!"  Sledeća faza je verovatno da se vežem za drvo u Studetskom parku, pa ćemo videti..I zato odmah krećem u dugu šetnju jer je za ćeranje neophodna kondicija, složićete se. Izveštaj sledi - #staytuned.*I #besafe, vreme se možda tegli, možda leti, ali je važno mudro ga iskoristiti i učiniti barem jednu stvar za opšte dobro.