Piše Luna Lu: Cukeri

Kada malo toga zavisi od mene već od takozvanih viših sila odaberem nekakav izazov u kome su sve karte u mojim rukama.

Ovoga puta sam odlučna da izbacim šećere svesno i sa namerom iz mog života ne bi li vratila metabolizam u normalu.

Na ovaj korak su me inspirisali i na ovo putešestvije poslali uzbunjivači brat i sestra Mins, Kali i Kejsi. Ostadoh zabezeknuta nakon njihovih svedočenja o povezanosti industrije hrane, lekova i boleštija, a sve u ime „zdravlja“, odnosno taktičkog nenormalnog bogaćenja korporacija na bolesnom građaninu.

*

Uvrnuo mi se mozak kada su doktorka i nekadašnji lobista počeli da objašnjavaju šta se zaista dešava i koji je plan. Hrabri mladi ljudi su izašli sa podacima u javnost i eto lupili mi šamar realnosti. Otrežnjujući.

*

Nadam se da će uskoro neka izdavačka kuća prevesti i kod nas knjigu doktorke Kejsi pod nazivom „Good Energy“. Ona čitaocu vešto objašnjava kako da svoj organizam ozdravimo i oporavimo i vratimo potpuno ruinirane metabolizme u normalu.

Sve Kejsi fino raščlani i objasni tako da i amater razume.

I sve odjednom ima logike. I, u srcu i u pleksusu znaš da je istina.

A truju nas iz svih raspoloživih oružja i to je već svima jasno i tek će.

Na nama je da osvestimo onu mudrost koja glasi „Ono što dopuštaš – nastaviće se.“

*

Eto na primer, kontroverzni lek protiv dijabetesa i morbidne gojaznosti „Ozempik“ nastao u Danskoj postao je toliko popularan zahvaljujući Holivudu i sestrama Kardašijan da američki doktori ozbiljno razmatraju da ga prepisuju i deci od pet godina (!).

Ako bi ova preporuka prošla Senat i Kongres – Danska bi u tom slučaju zaradila cirfu koju je teško opisati po broju nula, ali to srećno kraljevstvo svojim građanima u slučaju povišenog šećera i debljine prepisuje – keto dijetu.

Ne dozvoljava im da se bodu lekom koji ima ozbiljne nus pojave, opake po zdravlje.

*

Danska čuva svoje stanovnike od opasnih prečica i instant rešenja. I ne haje što je ceo Holivud navučen na ovu bocu – trujte se da bi ušli u haljinu za dodelu Oskara, ko vas šiša.

Na žalost mi ne živimo u Hamletovoj postojbini gde nas „čimbenici“ sistema štite od bilo čega na ovom svetu.

Mi živimo u kartelu gde nas tretiraju kao brojeve. Statisti na feudu koji su moneta tj. valuta sa kojom se trguje.

*

Zbir JMBG brojeva. Masa. Statistika.

Nismo ljudi pojedinci koji imaju svoju dušu, svoja razmišljanja, svoja maštanja, svoje vizije, a ne. To nikako. Dokaz za to je što se ne dozvoljava drugačije mišljenje, nema mesta za debatu, argumenti koji obaraju neku tezu – nisu dozvoljeni.

Sve mora biti po zapovestima „Ministarstva istine“.

Ćao, ćao čika Orvele – sve si bio u pravu.

Vinston Smit samo što nije sreo Juliju.

U tom smo nekom delu „1984“.

*

Moto svakodnevice nam je što bi rekao Veliki bata – “ Prvo ćemo vas iscediti do kraja, a onda ćemo vas napuniti vama samima.“ I cede nas, svaki dan po malo i filuju nas šećerima da bi im bili što slađi i kraćeg roka trajanja.

Ustupaju delove teritorije, pretvaraju divnu zemlju u pustinju i sledeći korak je verovatno da sa Gejtsom ugovore da jedemo bube i ono „lažno meso“ – ništa odvratnije nikada nisam videla.

A kada nas izjede neki kancer, nema veze idemo dalje – uvezi sto njih iz Šri Lanke.

I tako do kraja vremena.

*

I zato pamet u glavu. Idealan je trenutak da se neka loša navika zameni dobrom. Da se neki deo življenja ozdravi da bi oči bile širom otvorene, a razUM na mestu.

Hod lak, može i da se potrči, bez problema.

A nije loše pročitati još jednom obaveznu lektiru „1984.“. Sećam se hajpa te godine kada je izašao film. Plesali smo uz saundtrak za film tandema „Eurythmix“. U modi su bili krojevi kao za futuristički distopijski žur sa fluorescentnim detaljima. Mislili smo, ah kakve naivete, da je to budućnost koja se nama neće dogoditi. Ali, Veliki brat je imao drugi plan. I evo ga, živimo ga.

A, kakvi ste vi sa šećerima? Na Vi ili na ti? Na distanci ili ne možete da živite bez njih?