Piše Luna Lu: Ćef

Završavam čitanje za danas u u Tajnom vrtu. Tigrasti mačor je na svom prestolu ispod Veličanstvene smokve. Prati me sumnjičavim pogledom, smešim se zagonetno i mislim se - Pa ti nemaš šta te čeka. Uskoro mi stiže pufna bela pod imenom Oktavijan - Oćo. Stiže mazni sasvim mali pas. Na putu je zaplet ovog leta.

Mogla bih da pišem o raznim aktuelnim nepravdama ili na primer o tome kako se taksi služba u Beogradu raspala, o raznim svakodnevnim pojavama koje me nerviraju ili nekim bizarnim senzacionalističkim naslovima.

Ali, umorna sam od loših vesti.

Danas ću svojoj duši prirediti ćef.

I evo ga ispred mene – beli papir.

Prazan.

*

Ne znam od kog slova da krenem – o, koliko je mogućnosti.

Zilion.

Zatvorim oči i prsti lete po tastaturi.

Jagodice kao da osećaju slova, prepoznaju im oblik.

Takmiče se slova koje će prvo da izleti i sačini reč.

Neku lepu reč.

Dosta mi je ružnih, rogobatnih reči u našoj svakodnevici, a posebno – u javnom prostoru.

*

Željna sam lepih reči – lepih kao što su na primer:

ladolež, sanjalice, poetesa, rivijera, šarm, sočno.

Fenomenalno, delikates, višnja, Tašmajdan.

Lepa kao reč – „Nightingale“.

Moja omiljena engleska reč, u prevodu znači slavuj.

Hvala Oskaru Vajldu što mi je život obeležila njegova bajka, po meni jedna od najlepših i najpoučnijih – „Bajka o slavuju i ruži.“

Često zamišljam i nekog viteza Najtingejla, hrabrog u metalnom oklopu koji spasava svoju Ljubav iz neprilike, a ta mačkica je stalno u nekim nedaćama.

*

Lepe reči su i Strahinja i Luča.

To bi mogao biti neki fenomenalan par.

Onda, kako na španskom zvuči – „lemonada“.

Nana je seksi reč, možda zbog Zole i njegove kultne kurtizane, a možda i zbog široke upotrebe te biljke u beogradskom ugostiteljstvu.

Nema kafića u kome te na stolu ne čeka bokal sa nanom i vodom.

Bilo je jako smešno kada me je neki milioner sagovornik, ocvali plejboj i svetski putnik pitao – „Izvini, a zašto svuda po Dorćolu potapate blitve u bokale?“

Objasnili smo kako je to sad hit.

„LemoNane“ i SUS vode.

Zainteresovano je klimao glavom.

I zaključio – „A, pa mora se zaraditi, dosetljivost je keva ugostiteljstva.“

O poludelim cenama ne želim ovog ponedeljka, a ne.

Hoću da na ovaj beli papir istetoviram još neke lepe reči poput marmelade, darovitosti, slobode, šindivile, kerefeke, dudinja i lokne.

*

Slova L i M, baš volim.

A najteže odolim jednom jedinom – E.

Kakvo moćno slovo to E.

Može da promeni i preokrene svaku konverzaciju – bespovratno.

A tu si i reči na N.

Nemoguće je moguće.

To je kombinacija na n.

Onda ona pesma „Najlepša“.

Ljetno kino i Vlada Divljan – ona me ovih dana baš prati.

„Svakog jutra sunce izađe, ona me kraj sebe pronađe, probudi se pa me pogleda – tad je najlepša“.

Vreme je za mazna jutra, dok leto stiže u letu.

Koža se hrani toplotom i sve se na vrućini uspori, neka mašta buja.

Jun uhvatio zalet – nosi nas poput jazz standarda „SummerTime“.

Jer ovo je leto pred veliku neizvesnost – zato valja dati svojoj duši malo ćefa.

A koja je vaša omiljena reč danas – koju bi izabrali baš iz tog čistog ćefa?

****

BONUS VIDEO: Branka Gvozdić o letovanju u Grčkoj u maju

***

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram