Piše Ivan Mrđen: Vesti iz Dubaija

Čuo sam da je profesor dr Dragan Delić, infektolog po struci, malo i pod utiskom sumorne slike Srbije iz predloga Olje Bećković za “Utisak nedelje”, preksinoć, kao svoju ličnu impresiju, dodao otvaranje Svetske izložbe u Dubaiju. Zbog pandemije korona virusa, „Expo 2020 Dubai“ je odložen na godinu dana i trajaće od oktobra ove do marta 2022. godine.

Kroz temu “Povezivanje umova, stvaranje budućnosti” i tematske celine “Mogućnost”, “Mobilnost” i “Održivost”, manifestacija teži da predstavi najbolje primere saradnje i inovacije iz celog sveta. Spektakularno otvaranje, grandiozni paviljoni, sva čuda najmodernije tehnologije i savremene arhiktekture, deo su istorije koja traje već 170 godina (prva Svetska izložba organizovana je u Londonu 1851.) i nastavak tradicije da se u ovakvim prilikama predstave svetu najnovija otkrića.

Od kosilica za travu i mašina za šivenje (Pariz 1855.), električnog telegrafa i plastike (London 1862.), pisaće mašine, telefona, telegrafa i kečapa (Filadelfija 1876.), gradskog osvetljenja i pobede naizmenične struje nad jednosmernom (Čikago 1893.), dizel motora, zvučnog filma, pokretnih stepenica i rendgena (Pariz 1900.), bežičnog telefona, faks mašine, električnog tramvaja i automobila na benzin (Sent Luis 1904.) – gotovo sve bez čega je nemoguće zamisliti život savremenog čoveka imalo je planetarnu premijeru na ovim izložbama.

A onda je 1939. u Njujorku predstavljen prvi televizor. Mogli bismo da se gorko našalimo na sopstveni račun i da konstatujemo da Srbija, iako se prvi put pojavila još u Antverpenu 1885. godine, nije mnogo odmakla od tog otkrića. „Vođu smo smestili na sigurno mesto, ne izbija iz televizora“, tako glasi aforizam kolege, čije ime ne pominjem, jer prima platu u jednoj prorežimskoj kući.

Zato više nije ni čudno, još manje smešno, što su u ovdašnjoj javnosti informacije o najznačajnijem planetarnom događaju svedene na par nadobudnih rečenica o „našem paviljonu koji je izazvao veliku pažnju“, protokolarno praćenje predsednika svega ovoga i njegovu priču, priču, priču o nekakvom Koluviji, zadnja pošta „Jovanjica“.

Kao da je, daleko bilo, kriminal naš najvažniji brend!