Pisanje ispravki je, kažu, kao sakupljanje perja u poderanu jastučnicu. Pisanje ispravki za novine zbog nečega što je emitovano na sasvim drukčijem mediju je još veće kotrljanje kamena uzbrdo. Pa ipak…

U emisiji “Sport kakav pamtimo”, dva puta emitovanoj u poslednjih šest dana na Sport klubu 1, napravio sam nekoliko grešaka, koje bih da ispravim, makar samo “za zapisnik”.

Tako, na primer, nisam uspeo da se setim imena i prezimena fotopreportera Slobodana Đurovića (1939-2008), koji me je u leto 1977. prvi put na stadionu Crvene zvezde predstavio kao izveštača “Večernjih novosti”. Ovaj šarmantni Trebinjac zapamćen je i po nadimku “Đura Bukva”, ali nije se prezivao Vujović…

U noći kad sam upoznao Cvijetina Blagojevića, on me nije pitao gde je hotel “Jugoslavija”, što sam nekako u hodu ispravio, ispričavši da sam ga odveo do “Slavije”.

Među prijateljima iz Crvene zvezde, sasvim neopravdano, nisam pomenuo Trifuna Mihailovića, sa kojim se već decenijama porodično družimo, sada već kroz tri generacije.

U utakmici odigranoj 12. decembra 1979. Zvezda je protiv Bajerna već u 50. minutu imala rezultat za naredno kolo (3:0, golovima Savića, Petrovića i Repčića), da bi sve snove 95.000 gledalaca raspršio Diter Henes. A ne Miler…

Otac mog prijatelja Petra, konobara iz “Starog bunara”, zvao se Milorad Raičković (1949-2003), bio je poznati bokserski sudija i navijao je za Zvezdu. Zbog čega je malo falilo…

I na kraju, ali ne i najmanje važno, idol mog unuka Petra, koji obožava fudbal, samo kratko vreme bio je Virđil van Dajk iz Liverpula. Sada ga oduševljava i voleo bi da igra kao Pablo Martin Paez Gavira iz Barselone. Ukratko, Gavi…

Sa ovih nekoliko “ispravki” mogu slobodno da preporučim da emisiju pogledate: