U zgradi iza Rosandićevih razigranih konja danas će biti proglašen novi sastav Vlade Srbije. Da živimo u normalnoj državi, očekivao bi se pozitivan stav prema spisku koji je u nedelju pročitao predsednik svega ovoga, makar zbog činjenice da je tu čitav fudbalski tim pripadnica nežnijeg pola.
Među njima su i dve najistaknutije ličnosti sa naprednjačke liste, čime je bar donekle izbegnuta stara praksa da nam se sa bilborda osmehuju jedni, a u ministarske fotelje zasednu sasvim drugi likovi. Kao večiti Laza Ristovski, na primer…
Sve ostalo, teško da je za hvalu. Posebno je upitna priča o „Vladi kontinuiteta“, jer je, uz oročenu premijerku, tek petina portfelja dodeljena aktuelnim ministrima, pa ispada da nam u ovoj zemlji sjajno ide samo u finansijama, ekologiji, kulturi (ali bez informisanja), prosveti i po selima. Plus briga o nedovoljno razvijenim opštinama koja je podignuta na polucilinderski nivo.
Nije tajna da je državna kasa puna uz neprestano zaduživanje, a teško da će se iko od poslenika u kulturi i prosveti ili od žitelja sve pustijih i sve starijih sela složiti sa pozitivnim ocenama o radu resornih ministara. A o ekologiji neka pričaju aktivisti sa Šodroša, Stare planine, Jadra…
Pošto se „nastavkom rada“ ne može nazvati ni premeštanje tri figure na nova polja, najveći kontinuitet je, u stvari, u namirivanju apetita i nagrađivanju lojalnosti likova koji su decenijama na političkoj sceni, pa su sada sa raznih drugih funkcija prekomandovani u Nemanjinu 11.
Zato je u pravu sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, koji je preksinoć rekao da “izbor Vlade nije utisak dana”, jer smo “stvorili društvo u kome nije ni bitno ko je na ministarskim mestima, pošto to nisu ljudi koji će u punom kapacitetu moći da obavljaju svoje poslove“.
****
BONUS VIDEO – Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?