Piše Ivan Mrđen: Ajnštajn u „Ćirilici“

Pošto sam mislio da će moj boravak u bolnici zbog operacije kuka potrajati nešto duže, priznajem, odvojio sam desetak zapisa iz perioda „dok sam još bio svežiji“, što bi rekao Đorđe Balašević u onoj pesmi o danu posle ponedeljka.

*     *     *

Tako sam u ponedeljak 4. jula 2005. godine jedan stari vic iz ludnice prepravio na tadašnje prilike u zemlji Srbiji:

Došao Albert Ajnštajn u Beograd da proveri teoriju relativiteta, pa upita Borisa Tadića koliko je tri puta sedam.

- Sedamdesetčetiri, k’o iz topa će (tadašnji) predsednik.

“Sve je relativno”, pomisli genije, pa isto pitanje postavi i Vojislavu Koštunici.

- Četvrtak, odgovori, posle kraćeg razmišljanja, (tadašnji) premijer.

Tek je Mlađan Dinkić odgovorio: “Dvadesetjedan”.

- Bravo, uzviknu Ajnštajn. Kako ste to zaključili?!

- Jednostavno, reče (tadašnji) ministar finansija. Tri puta sedam je sedamdesetčetiri, manje četvrtak, jednako dvadesetjedan.

*     *     *

A prekjuče opet ponedeljak, opet Srbija, ali je novo to što sad Ajnštajn sedi u studiju i sluša kako mu predsednik svega ovoga, koji je istovremeno i predsednik i premijer i ministar finansija, objašnjava relativnost njegovih teorija. Dok ovaj raspomamljeno ispisuje svoje formule po tabli, slavni naučnik pomišlja da vrati Nobelovu nagradu za fiziku koju je dobio 1921. godine.

Aleksandar Vučić Foto: Pritscreen/HappyIli makar da se javno odrekne jednog, uz “Osnove opšte teorije relativnosti” i “Elektrodinamiku tela u kretanju”, od svojih najpoznatijih dela, pod naslovom “Moja slika sveta”. Jer dok genije u plavom džemperu iscrtava svoju sliku sveta, Ajnštajn razmišlja: “Jedno pitanje me muči: Da li sam ja ili su svi ostali ludi?”

*     *     *

Imam “staro”, imam “novo” (koje ovde traje već dvanaest godina), pomenuo sam i “plavo”, pa ću za komentar da pozajmim još jednu poznatu misao pravog Alberta Ajnštajna (1879-1955): “Nepromišljeno slušanje autoriteta je najveći neprijatelj istine!”