Internet u Iranu potpuno ugašen i svaki put kad izbije problem "iseku kablove": Evo kako novinari šalju s lica mesta šta se događa

Koordinisani izraelski i američki udari pogodili su u subotu vojni kompleks u Teheranu, pri čemu je poginulo više desetina visokih predstavnika režima, među njima i iranski vrhovni vođa Ali al Hamnei.

Već nekoliko sati kasnije vlasti su uvele gotovo potpunu blokadu interneta, praktično odsekle zemlju od ostatka sveta. Mostafa Zadeh, međunarodni novinar iz Teherana, rekao je za magazin WIRED Middle East da ga nije iznenadilo ni to što su Sjedinjene Države izvele napad, ali ni trenutak kada je mreža na njegovom telefonu prestala da radi, a ubrzo zatim i fiksni internet.

„Ovo je veoma slično reakciji države tokom januarskog bezbednosnog obračuna, ali i tokom ranijih talasa nemira“, kaže Zadeh. Vlada u Iranu godinama pribegava gašenju interneta u kriznim situacijama, gotovo uvek uz obrazloženje da je reč o bezbednosnim razlozima.

„Primarni cilj vlasti je da spreči komunikaciju između izraelskih obaveštajnih operativaca i njihovih kontakata unutar zemlje“, objašnjava on. „Ali najveći teret takve politike snose novinari i lokalni medijski radnici, jer ostaju bez najosnovnijih alata za rad.“

Novinari, aktivisti i građani koji pokušavaju da dokumentuju šta se dešava na terenu suočeni su sa teškim izborom: da pokušaju da zaobiđu ograničenja i rizikuju hapšenje ili da potpuno utihnu.

„Novinari plaćaju najveću cenu“, kaže Zadeh. „Pravo na informisanje uvek je prva žrtva kada vlast odluči da bezbednost stavi iznad svega.“

Blokade interneta

Tokom protesta koji su izbili posle smrti Mahse Amini u septembru 2022. godine, vlasti su više puta usporavale ili delimično prekidale internet veze kako bi sprečile komunikaciju i koordinaciju demonstranata. Svedoci kažu da današnja situacija veoma podseća na potpunu blokadu interneta iz tog perioda, kada porodice odjednom više nisu mogle da stupe u kontakt sa svojim najbližima, demonstranti su ostali izolovani jedni od drugih, a svet je praktično ostao bez uvida u događaje unutar zemlje.

Tokom blokade u februaru ove godine Zadeh je bio donekle spreman, jer je unapred organizovao petodnevni put u Tursku kako bi odatle mogao da nastavi da radi. Međutim, tokom prethodne blokade, u vreme dvanaestodnevnog rata između Irana i Izraela 2025. godine, nije imao tu mogućnost. Američki list za koji je tajno izveštavao izgubio je svaki kontakt sa njim, a urednik je strahovao da mu se dogodilo najgore.

Ovoga puta Zadeh je imao pristup Starlink satelitskoj vezi, ali je odlučio da je ne koristi.

„Rizik da iranske obaveštajne službe otkriju satelitski signal i lociraju odakle dolazi bio je prevelik“, kaže on. „Hapšenje pod takvim okolnostima moglo bi da dovede do optužbi za izdaju ili špijunažu.“

Prema njegovim rečima, mnoge kolege donele su istu odluku, iako su neki ipak odlučili da rizikuju.

U međuvremenu je Iran dodatno pooštrio zakonodavstvo. Krajem 2025. uvedene su opsežne izmene zakona o špijunaži. Prema novim pravilima, svako ko bude optužen za špijunažu, posebno u korist Izraela ili Sjedinjenih Država, može biti osuđen na smrtnu kaznu, uz oduzimanje celokupne imovine.

Izveštavanje pod opsadom

Novinari i aktivisti u Iranu zato koriste razne metode kako bi nastavili da rade: šifrovane aplikacije za razmenu poruka poput Signala i Threeme, međunarodne telefonske pozive, SMS poruke, ali i snimke koje građani prave i zatim šifrovane krijumčare van zemlje.

Erfan Khorshidi vodi organizaciju za ljudska prava izvan Irana, ali ima veliki tim saradnika u Teheranu. Uoči januarskih protesta njegova organizacija je uspela da prokrijumčari Starlink terminale do pojedinih disidenata. Zahvaljujući tome, njegov tim je prvi put mogao gotovo u realnom vremenu da šalje izveštaje, fotografije i video-snimke.

„To je jedini način da organizacije za ljudska prava mogu da prenesu tačne i pouzdane informacije ostatku sveta“, kaže Khorshidi. „Pre pojave Starlinka, svaka blokada interneta ostavljala je ogromne praznine u dokumentovanju kršenja ljudskih prava.“

Da bi popunile deo tih praznina, medijske i istraživačke organizacije sve češće koriste satelitske snimke visoke rezolucije koje obezbeđuju komercijalne kompanije poput Maxar Technologies i Planet Labs, kao i podatke srednje rezolucije iz evropskog programa Copernicus kojim upravlja Evropska svemirska agencija.

Baqir Salehi, iranski novinar koji radi za jednu evropsku medijsku kuću, kaže da su satelitski snimci danas ključni za rad njegove redakcije, iako imaju svoja ograničenja.

Upoređivanjem snimaka pre i posle napada moguće je uočiti oštećene zgrade, uništena vozila i razbacane ostatke, ali ne i identifikovati pojedince ili potvrditi broj žrtava.

„Tu granicu nikada ne prelazim“, kaže Salehi. „Uvek naglašavam moguću grešku i nikada ne objavljujem procene broja poginulih zasnovane isključivo na satelitskim snimcima.“

Zato se takvi snimci koriste da bi se utvrdio obim razaranja, dok se dodatne informacije proveravaju kroz svedočenja i druge izvore.

Još jedna metoda podrazumeva da timovi van zone blokade neprekidno snimaju zvanične televizijske kanale i zatim analiziraju snimke kadar po kadar, tražeći detalje poput saobraćajnih znakova ili linije brda u pozadini. Ti vizuelni tragovi zatim se geolociraju i upoređuju sa satelitskim snimcima kako bi se potvrdila lokacija i približno vreme vojnih događaja.

Snimci se potom šalju nazad u pogođena područja, gde članovi tima čuvaju originalne kopije svakog fajla i odmah po prijemu generišu kriptografske kodove za proveru autentičnosti. Na taj način može se dokazati da materijal nije menjan između trenutka snimanja i objavljivanja.

„Video se često kompresuje ili se pretvara u niz fotografija, a fajlovi se šalju u malim delovima koji se kasnije ponovo sastavljaju van zemlje“, objašnjava Salehi. „Ako to nije moguće, izvori šalju kratke šifrovane poruke sa samo najvažnijim informacijama.“

Pošto je nacionalna internet mreža sada svedena na oko četiri odsto uobičajenog kapaciteta, a da bi se sačuvali dragoceni podaci, Salehijeva redakcija svodi sve pristigle informacije na najosnovnije.

Cena povezivanja sa svetom

Ovakav način rada zahteva ogroman svakodnevni napor. Koordinacija desetina neformalnih saradnika, provera informacija i obezbeđivanje brzog i tačnog prenosa podataka praktično je posao za čitav tim koji radi neprekidno, paralelno sa samim novinarskim izveštavanjem.

Khorshidijev tim suočava se sa još većim rizicima. Njegovi saradnici moraju stalno da premeštaju Starlink uređaje, nikada ih ne koristeći predugo na istoj lokaciji kako bi izbegli otkrivanje od strane iranskih obaveštajnih službi. Često putuju iz grada u grad u potrazi za stabilnom satelitskom vezom, što ih izlaže kontrolama i nadzoru u trenutku kada su ulice pune pripadnika paravojne organizacije Basij a cena eventualnog hapšenja može biti i smrt.

Prema podacima organizacije Amnesty International, Iran je tokom 2025. godine pogubio više od hiljadu ljudi, više nego dvostruko u odnosu na 2024, što je najveći broj izvršenih smrtnih kazni u više od decenije. Od izbijanja sukoba sa Izraelom u junu 2025. godine, iranske vlasti su pogubile najmanje 15 osoba optuženih za špijunažu u korist Tel Aviva.

„Moja najveća briga danas je da bi neki član tima mogao biti uhapšen dok putuje iz Teherana u drugi grad kako bi koristio Starlink uređaj“, kaže Khorshidi. „Ali to je cena koju plaćamo da bi informacije ipak stigle do sveta.“