Lekarka koja radi s mladima koji umiru od raka kože: Većina njih žali što ovo nije shvatila na vreme

Lekarka za palijativnu negu iz Australije upozorila je na bolnu istinu koju često čuje od mladih pacijenata obolelih od terminalnog melanoma: mnogi od njih žale što ranije u životu nisu ozbiljnije shvatili zaštitu od sunca.

Dr Kerith Whittigan radi s teško obolelim pacijentima kojima nastoji da omogući što kvalitetniji i prijatniji život u vremenu koje im je preostalo, a ističe da palijativna nega nije namenjena samo starijima i ljudima u poslednjim danima života. Kako objašnjava, taj oblik pomoći često uključuje i mlađe osobe, pa čak i pacijente u ranijim fazama bolesti, kako bi im se pružila podrška kroz ceo tok lečenja, piše People.

Govoreći o svom iskustvu, otkrila je da je radila s nizom pacijenata u dvadesetim koji umiru od melanoma, agresivnog oblika raka kože. Prema njenim rečima, upravo se kod njih stalno ponavlja isto kajanje.

"Kad je reč o zaštiti od sunca, često govore da bi bili srećni da su ranije ozbiljno shvatili upozorenja", kaže doktorka. Ti mladi ljudi, kaže, žive s bolnom spoznajom da je možda postojao način da se njihova priča razvije drugačije, a mnogi od njih poželeli su da su još u mladosti razumeli koliko opasno može biti preterano izlaganje suncu.

Dr Whittigan pritom naglašava da ne krivi svoje pacijente. Veliki deo oštećenja kože, podseća, nastaje još u detinjstvu, u periodu kada deca ne mogu do kraja da razumeju dugoročne posledice štetnog UV zračenja. Upravo zato smatra da samo edukacija nije dovoljna.

"Dete će gotovo uvek radije izabrati igru nego dosadan zadatak poput mazanja kremom sa zaštitnim faktorom ako mu date izbor", poručila je, dodajući da znanje mora pratiti i konkretna promena u svakodnevnim navikama i pravilima.

Zbog toga je pokrenula peticiju kojom traži da nanošenje kreme za sunčanje pre boravka na otvorenom postane obavezna praksa u školama širom Australije. Veruje da bi svega pet minuta, odvojenih pre ručka ili izlaska napolje, moglo da ima veliki uticaj na smanjenje broja slučajeva melanoma u budućnosti.

Ta inicijativa već je privukla pažnju javnosti i zdravstvenih radnika, a zasniva se na jednostavnoj ideji, a to je da deci treba olakšati usvajanje navika koje ih mogu zaštititi kasnije u životu.

Važnost ove poruke potvrđuju i podaci struke. Iako se melanom češće dijagnostikuje u starijim godinama, nije redak ni kod mlađih osoba. Na primer, u Americi se ubraja među najčešće oblike raka kod ljudi mlađih od 30 godina, posebno kod mladih žena. Melanom je ujedno opasniji od mnogih drugih vrsta raka kože jer ima veću sklonost širenju, zbog čega rana prevencija i rano otkrivanje mogu biti presudni.