Srbija je korak bliže ka uvođenju vakcine protiv HPV u kalendar obavezne imunizacije

Vakcina protiv HPV je u Srbiji besplatna i dostupna, ali za gotovo četiri godine imunizacije o trošku države, u potpunosti je vakcinisano ukupno svega 50.952 dece i mladih. Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje „Batut“ otkrivaju duboke regionalne razlike, od Beograda, Južnobačkog, Zaječarskog, Borskog i Moravičkog okruga sa najvišim obuhvatom, do teritorija Novog Pazara i Tutina, kao i Pčinjskog i Jablaničkog okruga, koji beleže zabrinjavajuće niske stope vakcinacije.

Ovi podaci jasno ukazuju da mi i dalje propuštamo priliku da sistemski sprečimo oboljevanje od karcinoma grlića materice i drugih karcinoma koji su povezani sa humanim papiloma virusima.

"Zaštitni znak naše kampanje 'Ti možeš sve' je padobran – simbol sigurnosti, zaštite i slobode. Pre skoka, hajde da zajedno uradimo sve što je potrebno kako bi let bio uspešan, miran i bezbedan. Na toj misiji mi iz Udruženja možemo mnogo i radimo mnogo. Poznato je da gotovo 90 odsto populacije u Srbiji tokom života dođe u kontakt sa humanim papiloma virusima, a svakog dana dve žene izgube život od raka grlića materice, bolesti koju danas u velikoj meri možemo da sprečimo. Upravo zato pokrećemo ovu kampanju, ali i inicijativu da tokom 2026. godine u Srbiji bude zaštićeno najmanje 30.000 dece koja do sada nisu vakcinisana protiv HPV. Iako imamo kapacitet da godišnje vakcinišemo i do 600.000 dece i mladih, za skoro četiri godine vakcinisano je svega oko 50.000 dečaka i devojčica. I zato se postavlja pitanje da li smo spremni da zaštitu naše dece postavimo kao prioritet", kaže Gorica Đokić iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka grlića materice i jajnika.

Pomoćnik ministra zdravlja, prof. dr Nebojša Tasić poručio je da Ministarstvo zdravlja apsolutno snažno stoji ka cilju da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar imunizacije.

"Ministarstvo zdravlja, zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, apsolutno će učiniti sve, s jedne strane da nabavi adekvatne količine vakcine, i to već radimo, a sa druge strane apsolutno snažno stojimo ka cilju da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar imunizacije. Za sada je ona samo preporučena, dok se ne izmeni zakon, ali zajednički napori idu ka jednom cilju, da se uvođenjem ove vakcine u kalendar obaveznih suštinski zaštiti što veći broj mladih osoba. Ovo je, po mom mišljenju, najbolji pokazatelj snažne povezanosti između države, struke, nevladinih organizacija i medija, jer samo zajednički, kroz ovakve konferencije i aktivnosti, možemo postići cilj koji želimo", poručio je prof. dr Tasić.

Podaci Instituta za javno zdravlje “Batut” pokazuju da je od početka sprovođenja imunizacije, prvu dozu vakcine protiv HPV primilo je ukupno 36.184 dece uzrasta od 9 do 14 godina, od čega je 27.235 u potpunosti vakcinisano u skladu sa uzrastom. U starijoj uzrasnoj grupi, od 15 do 19 godina, prvu dozu primilo je 24.286 adolescenata, dok je njih 18.959 završilo kompletnu vakcinaciju sa tri doze. Od aprila 2024. godine omogućena je i vakcinacija studenata, uzrasta od 19 do 26 godina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U ovom programu prvu dozu vakcine primilo je 6.451 mladih, dok je 4.758 njih u potpunosti vakcinisano.

"Imunizacija je najefektivnija i najbezbednija mera prevencijе oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima. Sprovodi se kao preporučena imunizacija kod dece od devet do 19 godina života, a prvenstveno kod dece petih i sedmih razreda osnovnih škola, tokom sprovođenja preventivnih (sistematskih) pregleda ili uz obaveznu revakcinaciju protiv difterije i tetanusa, u organizaciji službi za zdravstvenu zaštitu školske dece. Od januara 2026. godine, u skladu sa raspoloživim količinama vakcina, imunizacija se može sprovoditi i kod lica uzrasta od 19 do 26 godina, kao i kod lica uzrasta od 27 do 45 godina u skladu sa indikacijom postavljenom od strane specijaliste odgovarajuće grane medicine, u nadležnim I/ZJZ, službama za zdravstvenu zaštitu studenata, odnosno u službama opšte medicine kod izabranog lekara. Od početka sporovođenja preporučene imunizacije protiv HPV o trošku države, zaključno sa 31.1.2026. godine, aplikovano je ukupno 146.401 doza vakcine", istakla je prof. dr Verica Jovanović, v.d.direktorke Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Vakcina protiv HPV je najefikasnija kada se primi na vreme, pre nego što mlada osoba dođe u kontakt sa virusom, jer do infekcije može doći već pri prvom seksualnom odnosu.

"Upravo zato je važno da se deca vakcinišu u uzrastu kada su zdrava i nemaju nikakve simptome. Ova vakcina se u svetu primenjuje više od 15 godina, dato je na stotine miliona doza i spada među najbezbednije vakcine koje imamo, bez dokaza o ozbiljnim neželjenim reakcijama. Važno je naglasiti da HPV ne pogađa samo devojčice, i kod dečaka može izazvati kondilome, ali i ozbiljne karcinome penisa, analne regije i glave i vrata. Roditelji danas imaju priliku da svoju decu zaštite na vreme i tu priliku ne bi trebalo da propuste. Uvođenje HPV vakcine u kalendar obavezne imunizacije dodatno bi unapredilo informisanost i obuhvat, jer bismo sistemski obezbedili da svi roditelji dobiju tačne i pravovremene informacije o njenom značaju", objasnila je dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević“ na Čukarici.

Simbol kampanje nije ostao samo metafora. Mišo Božić, instruktor padobranstva je podržao ovu inicijativu i podsetio koliko su priprema, sigurnost i poverenje ključni za svaki bezbedan let, baš kao i pravovremena zaštita kada je reč o zdravlju.

"U padobranstvu ne čekate problem da biste reagovali, bezbednost počinje mnogo pre samog skoka. Detaljna obuka, provera opreme, ponavljanje procedura i razvijanje svesti o rizicima sastavni su deo svakog treninga. Upravo ta preventiva pravi razliku između bezbednog doskoka i ozbiljnih posledica. Isto važi i za HPV. Preventivno delovanje kroz edukaciju, redovne preglede i vakcinaciju predstavlja ključnu meru zaštite zdravlja. Kao što padobranac ne skače bez pripreme, tako ni društvo ne sme zanemariti preventivne mere kada je u pitanju virus koji može imati dugoročne posledice po zdravlje. Prevencija nije reakcija, prevencija je odgovornost. Ona je deo sistema, deo kulture bezbednosti i deo brige o sebi i drugima", istakao je Božić.