Pedro Sančez jedini iz Evrope koji se direktno suprotstavio Trampu: EU podeljena zbog napada na Iran

U prvim danima nakon početka napada evropski lideri delovali su, kako ocenjuju analitičari, prilično neusklađeno. Dok su se u Vašingtonu i Tel Avivu donosile ključne odluke, evropske vlade su uglavnom pratile razvoj događaja, istovremeno pokušavajući da procene posledice po sopstvenu bezbednost i ekonomiju.

Madrid najglasniji protivnik napada

Najotvoreniji kritičar američke vojne akcije postao je španski premijer Pedro Sančez. On je napade na Iran nazvao „neopravdanom i opasnom vojnom intervencijom“ i ocenio da predstavljaju kršenje međunarodnog prava.

Sančez je u televizijskom obraćanju poručio da se stav njegove vlade može sažeti u četiri reči, a to su „Španija govori ne ratu“, upozoravajući da jednostrani napadi bez saglasnosti međunarodne zajednice mogu dodatno destabilizovati Bliski istok.

Madrid je svoju poziciju potvrdio i konkretnim potezom. Španska vlada odbila je da dozvoli američkim vojnim avionima da koriste baze Moron i Rota za operacije protiv Irana. Ministarka odbrane Margarita Robles poručila je da američke snage stacionirane u Španiji moraju delovati u skladu sa međunarodnim pravom i da baze ne mogu biti korišćene za napade koji nisu u tom okviru.

Trampove pretnje Madridu

Ovakav stav izazvao je oštru reakciju američkog predsednika Donalda Trampa. On je tokom sastanka sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom zapretio prekidom trgovine sa Španijom.

„Prekinućemo svu trgovinu sa Španijom. Ne želimo ništa da imamo sa Španijom“, rekao je Tramp, nazvavši špansku vladu „užasnim partnerom“.

Sančez je ipak ostao pri svom stavu, naglašavajući da protivljenje napadu na Iran ne znači podršku iranskom režimu, već principijelno zalaganje za međunarodno pravo.

Velike sile Evrope opreznije

Za razliku od Španije, najveće evropske sile, Francuska, Nemačka i Velika Britanija, reagovale su mnogo opreznije.

Tri zemlje su tokom vikenda izdale zajedničko saopštenje u kojem su upozorile Iran da bi mogle preduzeti „odbrambene mere“ ukoliko Teheran nastavi napade dronovima i raketama. Međutim, nijedna od njih nije dovela u pitanje zakonitost američko-izraelskih udara.

Velika Britanija je čak dozvolila Sjedinjenim Državama da koriste dve britanske vojne baze za, kako je navedeno, „odbrambene operacije“ protiv iranskih raketnih položaja.

Francuska je u međuvremenu pojačala svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku nakon što je iranski napad pogodio francusku bazu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nemačka je saopštila da su njene snage spremne za „odbrambene mere“, ali da ne planira ofanzivne operacije.

Strah od sukoba sa Vašingtonom

Jedan od glavnih razloga zbog kojih evropske vlade izbegavaju otvorenu kritiku SAD jeste strah od pogoršanja odnosa sa Vašingtonom.

Mnoge evropske države ne žele da dodatno iritiraju predsednika Donalda Trampa, posebno u trenutku kada se od SAD očekuje ključna uloga u rešavanju rata u Ukrajini. Diplomate u Briselu upozoravaju da bi novi spor između Evrope i Vašingtona mogao oslabiti zapadno jedinstvo.

Istovremeno, evropske vlade brinu i o bezbednosti svojih građana na Bliskom istoku. U regionu se nalazi na desetine hiljada evropskih državljana, pa mnoge zemlje već pripremaju planove za moguće evakuacije.

Ekonomske posledice već se osećaju

Kriza na Bliskom istoku već ima i ekonomske posledice u Evropi. Cene gasa naglo su porasle i dostigle nivo koji nije viđen od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Evropske vlade strahuju da bi dalja eskalacija mogla dovesti i do rasta cena hrane i energije, što bi dodatno opteretilo ekonomije koje se još oporavljaju od prethodnih kriza.

Neslaganja i unutar EU

Razlike u stavovima vidljive su i unutar same Evropske unije. Dok su ministri spoljnih poslova članica EU u zajedničkom saopštenju izbegli da pozovu na promenu režima u Iranu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je „verodostojna tranzicija vlasti u Iranu hitno potrebna“.

Takve poruke pokazale su da EU ne govori uvek jednim glasom u međunarodnim krizama.

Analitičari ocenjuju da evropske podele proizlaze i iz različitih političkih tradicija i istorijskih iskustava.

Nemačka, na primer, i dalje je oprezna kada je reč o vojnim intervencijama zbog istorijskog nasleđa iz dva svetska rata. Italija, s druge strane, suočena je sa javnim mnjenjem koje je skeptično prema vojnim operacijama i povećanju vojne potrošnje.

U isto vreme Francuska pokušava da ojača evropsku stratešku autonomiju i poziva EU da razvije sopstvene bezbednosne kapacitete, nezavisno od Vašingtona.

Kriza oko Irana ponovo je otvorila staro pitanje - da li Evropa može da vodi jedinstvenu spoljnu politiku?

Iako evropski lideri često govore o potrebi zajedničkog delovanja u svetu velikih sila, događaji na Bliskom istoku pokazali su koliko je teško uskladiti interese različitih država.

Za sada je jasno da unutar Evrope ne postoji jedinstven stav o ratu protiv Irana. Dok Španija otvoreno kritikuje američke napade i poziva na poštovanje međunarodnog prava, druge evropske države pokušavaju da zadrže ravnotežu između savezništva sa Sjedinjenim Državama i straha od širenja novog velikog sukoba.