Evo ko je u najvećoj opasnosti da dobije karcinom: Ako imate ove navike, u rizičnoj ste grupi

Većina ljudi prvo pomisli na genetiku. Ako je neko u porodici imao rak, strah postaje ličan. Ipak, podaci Mayo Clinic i National Cancer Institute pokazuju da je svega 5 do 10 procenata svih karcinoma direktno povezano sa naslednim mutacijama. Drugim rečima, u ogromnoj većini slučajeva presudni su faktori koje skupljamo tokom života.

Rizik ne nastaje preko noći. On se polako taloži.

Najveći pojedinačni faktor rizika i dalje je pušenje. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je duvan odgovoran za oko trećinu svih smrtnih slučajeva od karcinoma. I ne radi se samo o raku pluća. Duvan je povezan sa karcinomima grla, pankreasa, bešike, bubrega, pa čak i grlića materice. Kada neko puši godinama, rizik se ne sabira, već umnožava.

Odmah iza duvana stoji gojaznost, faktor koji se često potcenjuje. Harvard T.H. Chan School of Public Health navodi da je višak telesne mase povezan sa najmanje 13 vrsta karcinoma. Masno tkivo utiče na hormonski balans, povećava nivo insulina i podstiče hronične upalne procese. To je tiha biohemijska podloga na kojoj se lakše razvijaju maligne promene.

Alkohol dodatno komplikuje sliku. Ne postoji bezbedna granica kada je reč o riziku od raka. Čak i umereno konzumiranje povećava verovatnoću pojave karcinoma dojke, jetre i debelog creva. Kombinacija alkohola i pušenja rizik čini još većim.

Godine igraju ključnu ulogu. Većina dijagnoza postavlja se posle pedesete. Razlog je jednostavan: sa starenjem se u ćelijama akumuliraju greške, a imuni sistem postaje manje efikasan u njihovom uklanjanju.

Ali rizik nije samo individualna odluka. Važno je i gde živimo. Međunarodna agencija za istraživanje raka svrstala je zagađenje vazduha u potvrđene kancerogene faktore. Dugotrajna izloženost česticama iz saobraćaja i industrije povećava rizik od raka pluća čak i kod nepušača.

Tu su i UV zračenje, određene virusne infekcije poput HPV-a i hepatitisa, kao i hronične upale koje traju godinama.

Kada se sve sabere, osoba u najvećem riziku nije nužno ona sa lošom genetikom. To je osoba starija od 50 godina koja puši, ima višak kilograma, konzumira alkohol, ne kreće se dovoljno i živi u zagađenoj sredini. Rizik se gradi kroz navike, a ne kroz jedan izolovani faktor.

Globalna slika to potvrđuje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2022. godine registrovano je oko 20 miliona novih slučajeva karcinoma širom sveta. Projekcije pokazuju da bi do 2050. taj broj mogao preći 35 miliona godišnje, pre svega zbog starenja populacije i načina života.

Najvažnija poruka nije dramatična, ali jeste ozbiljna. Genetiku ne možemo promeniti. Ali prestanak pušenja, kontrola telesne težine, ograničavanje alkohola, fizička aktivnost i redovni pregledi dokazano smanjuju rizik.

Prevencija ne zvuči spektakularno. Ali je daleko moćnija od bilo kog čuda koje industrija nudi.