Piše Ivan Milićević: Savet tužilaštva da ne pritiska medije i ne omalovažava građane, već da se odupre pritisku režimskih lojalista

Ono što pored primarne zle pobude i loše namere, ovakvo saopštenje čini dodatno bednijim i sramotnijim, jeste činjenica da je u znatnoj meri iznuđeno i iskamčeno od strane glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva Nenada Stefanovića, kao i njegovih strukovnih GONGO organizacija. Ona najmlađa, zvana Forum pravnika Srbije, danima uoči zakazane javne rasprave, a od trenutka kada je najavljeno da će građani i studenti pružiti podršku tužiteljki Savović, orkestrirano je počela sa zapomaganjnem i naricanjem da se planira, ču sad, politički miting i skup pred zgradom VST.

Iskonski netalentovani solista ovog hora kotežanskih dečaka nastavio je da skičeći falšira i na sam dan rasprave, sve dok konačno VST nije sastavio ovo kržljavo i ubogo saopštenje, kojim, gle čuda, nisu bili zadovoljni ni naručioci.

No, krenimo redom.

Istovremeno s prvom javnom raspravom o disciplinskoj odgovornosti tužiteljke Savović, u drugoj prostoriji odvijala se redovna sednica VST. Predsednik Branko Stamenković odmah je konstatovao da se nalaze u manjoj prostoriji, jer su, zaboga, veću (inače memljivu predratnu podrumčinu, atmosfere Čehovljevog „Paviljona broj 6“) zaposeli tužiteljka Savović i javnost čije je prisustvo, gle čuda, ona zahtevala.

Neupućeni bi pomislili da Savet ama baš nikad nije zasedao u ovoj manjoj prostoriji, a posebno da ama baš nikada nije otkazivao i pomerao svoje redovne sednice iz najtrivijalnijih razloga na neodređeno vreme. Takođe bi pomislili da je od životnog značaja bilo da VST zaseda baš onog istog dana, za koji su baš oni zakazali i otvaranje disciplinskog postupka protiv Savovićeve, a koja je, gle čuda, još pre dva meseca, tražila da rasprava bude javna, odnosno da se obezbede, zamislite to izvoljevanje, više od tri stolice za predstavnike javnosti.

A da bi naposletku obezbedili čitavih deset, što je opet mnogo manje od broja zainteresovanih, Visoki savet sudstva s kojim VST deli prostorije, bio je taj koji je otkazao svoje aktivnost planirane za taj dan (razgovor sa kandidatima za buduće sudije), dok je VST, koji, kao što rekoh, nikad nije odložio sednicu i nikad boravio u „špajznoj“ biblioteci, bio prinuđen da se stisne.

Ali ne samo prostorno.

Činjenica da su, naizgled, nepremostive razlike među unutarnjim taborima, koji, evo već bezmalo punih pet godina, podmeću jedni drugima noge, postigle konsenzus po pitanju „podrške disciplinskim organima zbog nedozvoljenih pritisaka“ i „cirkusa pred zgradom“, jasno ukazuju da je ovo „nezavisno telo“ na svom umoru, odnosno da im se bliže izbori.

Jer samo bitka za raspodelu 11 tričavih stolica može da bude motivisana ovakvim upinjanjem. I samo raspodela stolica može da uspostavi takvu moralnu horizontalu, u kojoj je normalno da se govori ono što se ne misli i potpisuje ono iza čega se ne stoji.

Ili možda odlazeći članovi VST zaista misle da su profesori univerziteta, nekadašnje i aktuelne sudije i tužioci, penzioneri i studenti, nekakve cirkuske nakaze, okupljene oko podrške tužiteljki Savović u „političke svrhe“?

U demokratskoj i slobodnoj državi, nikome se ne može zabraniti da javno iskaže podršku kome želi, čak ni predstavnicima opozicionih stranaka. Prisustvo dva-tri komada istih ne čini neki skup političkim, za razliku, očigledno, od javnotužilačke organizacije, gde je dovoljno da zbog jednog režimskog lojaliste, u osnovi apsolutno marginalnog i s ograničenim rokom trajanja, svi skupa budu u stanju da dube na glavi, a sve u cilju zastupanja partijskih interesa i zaštite onih koji ih sprovode.

Uz obaveznu samoutehu da su "viši ciljevi u pitanju".

To su, gospodo, jedine "političke svrhe" koje su ovde jasno vidljive i opipiljive. Vrlo dobro znate da skup podrške tužiteljki Savović nema nikakve veze s politikom, kao što takođe svi dobro znaju, da sve vas, onoliko prisustvo vaših, ponavljam VAŠIH kolega, umnogome uznemirava, što je sasvim i razumljivo.

Zaista je otužno posmatrati iste one ljude čiji Poverenik, a ni oni zajedno sa njim, nedavno nisu imali hrabrosti da naglas kažu da predsednik republike jeste vršio neprimeren uticaj na tužioce, kada je sa neke južnjačke tribine zapretio da će oni koji ne budu štitli poredak biti smenjeni.

Još je otužnije što u tom istom Savetu sedi osoba u obliku ministra pravde, protiv koje je državni revizor podnosio krivične prijave zbog finansijskih malverzacija u vremenu kad je bio direktor Pravosudne akademije.

Evo, sve nas je sramota – zbog njihove sramote.

Sa druge strane, da je svaka briga o nedozvoljenom uticaju na disciplinsku komisiju u potpunosti neosnovana, osim sumanute prijave, dokazuje najpre to što predsednik komisije, inače glavni beogradski apelacioni tužilac Tomislav Kilibarda, nijednog trenutka nije ukazao da bilo koja od prisutnih 10 stolica (i još toliko praznih i skembanih po ćoškovima) na njega neprimereno utiče.

Jer kao što su nesporno tačne konstatacije prisutnih, možda čak i suvišne, da je tužilac Kilibarda bio korektan, smiren i odmeren tokom rasprave, (jer je takav vazda bio i inače), takođe je nesporno tačno da je u svoj svojoj odmerenosti, dokazano otporan na sve vrste pritisaka. Među nama i dalje ima onih koji se živo sećaju vremena kada je Kilibarda nasledio VJT od Zagorke Dolovac, i kada je isto bilo apsolutno nedodirljivo i izopšteno za sve što je dopiralo spolja.

Nevidljivo.

Zato, neka se VST, kad odoli pritiscima režimskih lojalista, mane i sopstvenog pritiskanja, uređivanja medija, nipodaštavanja sopstvenih građana, koji su prinuđeni da pravdu traže na ulici. Kako za sebe, tako i za tužiteljku Savović.

Kako se samo usuđujete da građansku solidarnost nazivate političkim skupom?!