Okreće vam se želudac na ovaj naslov, priznajte. Nikada se nisam previše obazirao na reakcije unuka okupatora moje zemlje. Ruda. Sjajna pesma. Mi druge zemlje od Morave nemamo… Sinoć sam sedeo sa svojim sveštenikom i sjajnim delijama. Vratila se nada. Ima ova zemlja još svojih sinova. Nismo svi u pelenama. I pričalo se o Đuru.
Ko je Đuro? Đuro je bio drug. Pa je postao gospodin. Ali je ostao drug. Počeo je da veruje. Nosi krst. Ali je ostao drug. Deda mu je čuvao koze u kupatilu senjačke vile. Ali je ostao drug. Ovo nije njegova zemlja. Đuro je bio i ostao okupator ove zemlje. Ne voli vas. Nekada je bio veći komunista od vas, sada je uvek veći Srbin. Đuro voli sebe da zove prvosrbijancem. Vas drugosrbijancima. Ali ne voli izraz Srbijanac. On je kuvar. Svakoga dana vam spremi nešto novo što vi trebate da srčete sa ekrana vaših televizora, kroz stupce novina koje kupujete. Đuro ih je vezivao žicom. Đuro je vozikao hladnjače po našoj lepoj zemlji. Đuro gura pakete droge u bankarske sefove. Đuro okreće glavu na šlepere sa Kosova. Đuro kucka one debilne tekstove o doktorkama iz Nemaćke ili sestrama iz Italije, koje onda vi delite preko društvenih mreža. Đuro je iluzionista.
Šta on hoće? Ono što je hteo prvog dana kada je na ruskom tenku ušao u ovu varoš. Da vas sve istrebi. Iskoristi. Da vam uzme sve. Đurov zadatak je da nas tako isposvađa, izdeli, rascepka, da ne možemo da se složimo ni oko čega. Da postanemo ono što smo sad. Narod koji pristaje na pelene. Kako smo od Solunaca došli do pelenaša? Nemamo izbora? Moramo da pristanemo? Kako se genetika jednog naroda tako uspešno promeni za 50-100 godina? Đuro. Iluzija. Prevara i laž. I tako, dok se mi svađamo sa budalama iza lažnih profila, Đuro radi posao. Ne stižemo da pogledamo ko smo. Kakvi smo. Koliko para imamo. Kako su nam deca obučena. A ljudi pune bolnice. Moje kolege padaju sa nogu od umora. U isto vreme blajhana plavuša sa diplomom iz Leposavića zarađuje tog meseca kao dvanaest tih školovanih mučenika u skafanderima. Ona zna za fazon. Kada treba da ćuti. Kada treba da aminuje.
Slava rodu! Ima i nas koje je taj vetar sa Morave osvestio. Progledasmo u jednom trenutku. Da li je njena zagađena voda to uradila, ili je neki gen ispuzao iz krajputaša koji grlim kada dođem u rodno selo svoje majke, ne znam. Ali ima nas. Jedno veče u planinskoj kafani mi je vratilo osmeh na lice. Ima Srba još!!! Mi smo narod koji ne mrzi. Mi smo narod koji poštuje sebe i drugoga. Kakav smo narod? Pogledajte samo šta je kralj Milan Obrenović rekao kada su Bugari tražili da im pripadne Niš. Da vam pomognem, ima veze sa Ćele-kulom. Momci sa kojima sedim pričaju zdrave priče. Ponos izbija iz njih. Gledam sveštenika iz Cvetaka preko puta mene i grudi mi se šire. Ima Srba još… U mom rodnom gradu, na početku teniskog meča protiv Hrvata publika je saslušala njihovu himnu i aplauzom je ispratila. To je narod! Nisu vozači hladnjača! Nije Đuro čovek. Nije rod.
U nenapisanom testamentu sam naznačio svoju poslednju volju. Da me dve žene iz urne prepuste mojoj Moravi. Dve žene koje su mi u srcu. Da se konačno vežem za reku koja me je odredila. Vi koji niste rođeni kraj nje ne razumete to. Ne shvatate Šumadinca. Njegov ponos. Njegov inat. Njegovo srce. Njegovu sposobnost da svoju zemlju voli najviše na svetu, ali svakoga da poštuje ko zaslužuje poštovanje. To njegovo da te pita ko si i od kojih si, ali da te, ako si čovek na mestu, uvek ugosti kao najrođenijeg. U mom dvorištu, ispod oraha u srcu Šumadije, sedeli su ljudi svih veroispovesti i nacionalnosti. Uvek smo crkavali od smeha i preterane hrane.
A Đuro? Đuro je rešio da nam potoke ubaci u cevi ispod zemlje. Da nam od vazduha napravi smrdljivi plastelin koji ne može da se diše. Koji nas ubija. Povređuje nam decu. Đuro je rešio da nam tako zagadi reke da ni naši unuci neće ulaziti u njih. Đuro je rešio da nam uzme i ono crno ispod nokta. Da nam decu poubija jeftinom drogom. Skoro svako dete u mom Kraljevu je na ekserima. Doneo im kontroverzni biznismen sa Kosova. Pa mu nije dosta. Pa sa batom ode na Goliju. Zauzme se pista koju vojska čuva od naroda. Đuro u ovoj zemlji od filma pravi život, a ne obrnuto. Južni vetar. Đuro sluđuje narod koji sve više veruje u trovnje bojnim otrovima, ali uporno leže u bolnice. Vadi egzotične likove i daje im trenutak slave. Đuro je danas u elementu. On bolje od mene zna do kada će korona da traje.
Program koji traje duže od pedeset godina polako ulazi u svoju završnu fazu. Sa ovakvim, potpuno rasturenim društvom, bez insitucionalne ili lične sigurnosti, mi kao društvo ulazimo u fazu umiranja. Ona može da se prekine, ali neće se zaustaviti. Ukoliko ozbiljno ne sagledamo ko smo, šta smo, i dokle smo stigli, dok ne prepoznamo važnost institucija, a ne personalnih rešenja, nema rehabilitacije.
Đuro će da nas koči svim silama. Blatiće, obmanjivače, skretati vam pažnju. Treba ga pažljivo pratiti, prepoznavati, razotkrivati. Ceniti prave vrednosti. Održavati čoveka u sebi. Mi sa Morave nemamo bežati kuda. Mi druge zemlje do ove na Moravi nemamo, a tu koju imamo valja nam braniti…
Dragi prijatelji, pomozimo ljudima koji su ostali bez posla zato što su imali obraz i kičmu. Sav prikupljen novac će biti upućen ljudima koji su egzistencijalno ugroženi zbog nehumanih reakcija režima. Pokažimo solidarnost prema ljudima koji su u životu napravili samo jednu grešku – bili su časni.
Raiffeisen banka AD
Dinarski 265000000576857940
Devizni RS35265044000005631664
EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW
USD SWIFT/BIC. RZBAATWW
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare