0
Odavno nije vladao muk posle neke posete kao posle dolaska direktora CIA Vilijama Bernsa u Beograd. Dok je u Bosni i Hercegovini bilo jasno da je bilo priče o pozivima Milorada Dodika na secesiju, položaju Republike Srpske u okviru BiH, u Beogradu – zid ćutanja.
Istog dana našu državu je posetio i visoki zvaničnik NATO Boris Ruge, koji je poručio da ne odustaju od nalaženja odgovornih za Banjsku i nemire posle lokalnih izbora na severu, kada su tim sredinama nametnuti albanski gradonačelnici posle bojkota izbora.
U sklapanje mozaika Bernsove posete treba uključiti i najave Rade Trajković da je uslov za dolazak francuskog predsednika Makrona u Srbiju i hapšenje Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za incident u Banjskoj, kada su ubijeni kosovski policajac i trojica napadača srpske nacionalnosti.
Takođe, nije mala stvar što je Dodik odmah posle posete Bernsa Sarajevu „spustio loptu“ i izjavio kako je on za poštovanje „Dejtona“ iako je otvoreno pozivao na izlazak RS iz BiH.
Ne treba zanemariti i da je predsednik RS odmah dotrčao u posetu Vučiću, koji je posle sastanka izjavio na nalogu na Instagramu da je bilo reči o „zajedničkoj analizi globalnih i regionalnih prilika“. S obzirom na to da izjava, makar i protokolarnih, posle posete nema, stiče se utisak da je Berns došao da obezbedi ono što je Amerikancima najvažnije – stabilnost.
Pod stabilnoštću Vašington odavno podrazumeva opstanak dejtonske BiH, koju bi voleo da vidi kao jedinstvenu državu. To direktno ugrožava i opstanak Dodika na vlasti i dovodi u pitanje njegov patriotski biznis, zbog koga se on i njemu bliski nalaze na crnoj listi SAD. Zbog toga je dotrčao u Beograd da proceni kolika šteta može da nastane. Međutim, teško da se kod Vučića može sakriti pod kišobran od optužbi koje pljušte, predsednik Srbije ima problema sa kopanjem litijuma.
Zbog toga se čini podložnijim za svakakve dilove, pod uslovom da ga sa Zapada ne diraju oko „Rio Tinta“. I neće. Ide im to naruku, daće sve što traže. Dok se šalju poruke da je otvaranje mosta na Ibru jednostran potez Kurtija, od predsednika Srbije očekuju se „jednostrani potezi“ hapšenja odgovornih za Banjsku i sukobe na severu.
Hoće li Vučić žrtvovati Radoičića uoči dolaska Makrona ili posle toga? Dok je Mali na vrhu finansijskog dela naprednjačke ekipe, Radoičić i Zvonsko Veselinović su na čelu ekipe kontroverznih biznismena bliskih režimu. Radoičiću se neće svideti ideja da zarad države provede neko vreme iza rešetaka i mogao bi da ponudi istim tim Amerikancima svoja „saznanja“ o režimu zauzvrat.
Pročitajte još:
Vučićeva sva snaga propagandne mašinerije i prorežimskih medija usmerena je na zaustavljanje protesta protiv kopanja litijuma i vrlo je verovatno da je procena stranaca da je spreman na dogovore. Priča se i da je Bernsu domaćin Orlić, ali poruke će svakako otići na Andrićev venac, jer Orlić može samo da bude pismonoša u tim situacijama.
Procenu Zapada da je Vučić u problemu i da je spreman na rasprodaju interesa zarad opstanka iskoristiće i Moskva, kojoj predsednik mora da se okrene zbog biračkog tela koje mu se već osipa zbog litijuma i samo fali da ga gledaju kao čoveka SAD i EU.
Sve to govori o poziciji Vučića, koji proteklih dana očajnički traži priliku za pozitivne vesti pa navodi povećanje minimalca, ograničenje kredita banaka ili marži trgovaca.
Pored „izdajničke“, uključio je ringlu populizma na „trojku“, pa mu se dešava da u teorijama zavere, koje kreiraju on i njegovi spin doktori, zalutaju toliko da Vučić ne može da objasni kakav interes Zapad ima da ga u isto vreme ruši i podržava oko litijuma. Ali njemu zapravo igra i da napravi kakofoniju, da niko normalan ne zna o čemu se radi, ako to može da mu obezbedi opstanak na vlasti.
Može da kupi vreme novim izborima, međutim, pitanje je ko bi na njima učestvovao pod dosadašnjim uslovima. Jedina opcija koja deluje isključeno je da pristane na zabranu kopanja litijuma. Mada, možda je i tu spreman da stavi tačku, ako bi mu to omogućilo opstanak bar na kratak rok.