5
Da li neko zna ko je Luka Maksimović? Siguran sam da od deset anketiranih, devet ne bi znalo odgovor. Ako kažemo da je to čovek koji je na predsedničkim izborima 2017. godine osvojio 316.000 glasova stvari postaju jasnije, ali još uvek malo kome nešto znači njegovo ime i prezime. Međutim, ako kažemo Ljubiša Preletačević Beli, mnogima će se osvežiti memorija, uz komentar da je to onaj zajebant iz Mladenovca koji se, sprdajući se sa sobom, s biračima i sa srpskom politikom našao na trećem mestu po broju osvojenih glasova, odmah iza Aleksandra Vučića i Saše Jankovića. I gde je sad pretendent na predsedničko mesto? Kažu da drži neki kafe u centru Beograda.
Branimir Nestorović je, pak, aktuelna zvezda političkog šarlatanstva koji se od decembarskih izbora na ovamo ne skida s naslovnih strana novina i udarnih televizijskih vesti, a maltene svaki drugi dan ga pomene i Aleksandar Vučić. Vrsni dečji pulmolog je stetoskop zamenio mikrofonom u eri korone, relativizujući virus i bolest koji su odneli ogroman broj života, potom se proslavio somnobulnim teorijama s one granice mogućeg i verovatnog, da bi na kraju tu lektiru za „Treće oko“ i slične časopise za petu dimenziju kandidovao kao političku platformu za koju je glasalo 180.000 ljudi, a Nestor i društvo (kao) postali faktor koji odlučuju o formiranju vlasti u Beogradu.
Pošto (se) nisu odlučili, ovih dana se cepaju na atome i više se ne zna ko ostaje u famoznom pokretu „Mi – glas iz naroda“, ko ga napušta, a ko je oteran, ko pravi stranku i šta će s njom, ko je izdao, a ko je ostao dosledan (čemu, svi se pitamo?). Odjednom je upotrebna vrednost do juče ključnih igrača devalvirana i sada se razneti „haarp“ olujom rasplinjavaju poput čuvenih kemtrejls oblačića iz Nestorovih bajki i teorija. U pravcu ništavila odakle su i potekli.
Nestorovićev pokret koji je, potencijalno, mogao da donese vlast ili jednoj ili drugoj strani – naprednjacima ili opoziciji – odlučio se na „principijelnost“ („nećemo ni sa kim“) koja ih je, zapravo demistifikovala. Pokazaće se da Vučiću (koliko god ih siroti Šapić, iz potrebe sopstvenog šićardžijstva, molio i kumio) nisu ni trebali da omoguće beogradsku većinu, jer politički šibicar, stisnut međunarodnom istragom, izgleda ima nameru da trampi Beograd za sigurnost lične vlasti ili da ga neupitno dobije. Otud ona pokvarena mantra o „legalnom nelegitimitetu“. Opoziciji, pak, nisu smeli sve i da su hteli, jer bi se okolo razmazao puter na kom su isprigani u kojem bi se, vrlo je moguće, mogli naći tragovi i „made in Russia“ ingridientsa. Je l bilo prvo Aleksandar Jerković u Moskvu, pa Dodik kod Putina, onda Nestor kod Dodika? Dalje kombinujte sami.
PROČITAJTE JOŠ:
No, krajnja suština proizvodnje i puštanja u promet političkih klovnova – juče Belog, prekjuče onog veselog Nikole Šećeroskog, a danas dr Nestorovića (ima ih još koliko hoćete – s rodnim listovima u svemoćnoj Udbi) – jeste bacanje kamena u vodu ovdašnje političke baruštine kako bi se ona držala u stanju permanentne zamućenosti i uzburkanosti. Oni su tu da običnim građanima zanavek ogade politiku, a definitivno obeshrabre sve one koji još imaju iluziju i volju, a možda i neki kapacitet, da politički život unormale. Poruka ispisana imenima ovih šarlatana glasi: sve je uzalud, ne vredi vam ništa, samo ćete uludo poginuti, zna se u čijoj ruci je i nož i pogača. Birači, pak, stiču sumorni utisak da njihovi glasovi ne znače ništa ili će biti (zlo)upotrebljeni bez da igde budu valorizovani kao izraz njihove političke volje. Drugo je pitanje, za šta su to glasali i čemu su se nadali onih 180.000 koji su zaokruživali Nestorovića end kompani?
Oni su u funkciji programirane banalizacije politike koja istu treba da obesmisli kao neophodnu veštinu i delatnost da bi jedno društvo normalno funkcionisalo i od nje otera svakog koji bi je postavio na principima zakonitosti, odgovornosti i smenjivosti protagonista. Tako politika ostaje okvir za mafijašenje klijentelističkih predatora gde je javni interes žrtvovan zarad njihovih potreba, ciljeva i planova ili samo biva iskorišćen da maskira desant privilegovanih u javne resurse. Dakle, rodno mesto i sigurna kuća za barabe, fukaru i muljatore.
Nestorovići i Preletačevići su samo korisni idioti i pomoćna sredstva da se fingira pluralizam, dodaje na dramatici i nazovi neizvesnosti ili da posluže kao izgovor za određeni manevar onih koji vode igru. Junaci skečeva vesele večeri političkog mraka.
Zato, kad bi se teren srpske politike mogao nekako premetnuti u rosnu livadu, valjalo bi je poprskati tonama najjačeg „totala“, ne bi li taj herbicid do korena spržio razbokoreli korov koji nas stiska i guši, pa zaorati i sejati nanovo. Međutim, sve su prilike da nam je korov sudbina. Seme mu iznova pada na plodno tle, a mi se navikli.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare