"Navaljni je mrtav, hoće li sledeći biti Asanž?"

Jedan hrabar, srčan i slobodoljubiv čovek pao je kao žrtva opresivnog sistema koji ne trpi kritike i ne želi oponente i o tome je, manje-više, sve rečeno.

Ono što je predmet ovog teksta jeste "žalost" u koju je, nakon smrti Navaljnog, pao tzv. kolektivni Zapad.

Nema ko se nije oglasio, od američkog predsednika Bajdena koga je vest "ogorčila", našao se "duboko ožalošćen" i Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO pakta, dok je Emanuel Makron, predsednik Francuske, "salutirao" sećanju na Navaljnog i njegovoj posvećenosti i hrabrosti.

Ređale su se izjave Žozepa Borelja, Ursule fon der Lajen, Olafa Šolca, Rišija Sunaka, Entonija Blinkena, do aplauza Navaljnijevoj supruzi Juliji na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu...

I sve bi to bilo ljudski, opravdano i na mestu da iznad te ogromne i (pre)naglašene "sućuti" ne lebdi izmaglica teškog licemerja i planetarne pokvarenosti.

Dokaz? Eno ga, još uvek, trune u britanskom zatvoru i zove se Džulijan Asanž. Osnivač čuvenog Vikiliksa, preko koga su "iscurele" mračne tajne američke administracije i na hiljade tajnih dokumenata koje svedoče o krvavom tragu američke vojske u Iraku i Avganistanu, mestima gde su počinjeni (i zataškavani) strašni ratni zločini i o friziranju broja civilnih žrtava.

Zbog toga, u SAD čekaju na njegovo izručenje kako bi ga tužili i osudili na osnovu takozvanog Zakona o špijunaži. I kada u utorak 20. februara započne, verovatno poslednje, ročište u višegodišnjem preganjanju oko njegovog izručenja Sjedinjenim državama, Asanž će sabrati ukupno 1.776 dana boravka u britanskom zatvoru Belmarš, a pre toga je proveo sedam godina u azilu u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Ako ga izruče i padne u ruke pravovernog američkog tužilaštva ima sve šanse da bude osuđen na, ni manje ni više, nego na 175 godina zatvora.

Niko ne spori, a očigledno i ne može, da ono što je otkrio Asanž, zajedno sa uzbunjivačicom Čelsi Mening, nije tačno, već je kriv zato što je to izneo na svetlo dana.

I ko je stao u odbranu Asanža? Poneki novinar, poneka organizacija za ljudska prava, Reporteri bez granica, australijski parlament koji pokušava da pomogne svom državljaninu i
jedan poslanik nemačkog Bundestaga iz reda Zelenih koji se „usudio“ da Asanža označi kao "političkog zatvorenika", a njegov boravak u britanskom zatvoru nazvao "mučenjem".

(Ako je onaj ruski zatvor IK-3 iliti "Polarni vuk" u kojem je život okončao Aleksej Navaljni primer surovosti, ni ovaj britanski Belmarš nije hotel, već zloglasna apsana za najteže kriminalce gde Asanž u ćeliji provodi 20 sati i jedan sat na vazduhu.)

I nikako da se oglase ni Bajden, ni Blinken, ni Makron, ni Stoltenberg, ni Borelj, ni fon der Lajen, ni Sunak...I niko nigde ne aplaudira Steli Asanž. Pa, gospodo licemeri, pokažite se i spasite Asanža, on je još živ i u vašim je rukama. Ne, pustićete ga da "umire na rate", kako lucidno reče čuveni nemački reporter Ginter Valraf.

By the way, seća li se neko izvesnog Edvarda Snoudena? To je onaj momak iz obaveštajne zajednice SAD koji je pre desetak godina otkrio mega špijunske programe za masovni nadzor NSA (Nacionalne bezbednosne agencije), a obznanio je da je NSA prisluškivala mobilni telefon bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i hakerski upadala u računare širom sveta.

I gde je Snouden? Eno ga u Rusiji u koju je pobegao i dobio azil 2013. godine. Tamo su ga Putin i Kremlj primili da bi zaštitili njegova ljudska prava i slobodu. Jesu, kad bismo se zezali.

Prigrlili su ga kao nekoga ko je stao na žulj njihovim arhidušmanima u Vašingtonu. Kao što su na Zapadu "voleli" Navaljnog samo zato što je protivurečio njihovom dušmaninu Putinu.

I tu je cela istina. Pojedinac je u pravu i podržaćemo ga ako je protiv tuđeg sistema. Onda je heroj. Ako je protiv našeg, onda je špijun i izdajnik.

Teško onom koga žale i Moskva i Vašington.

BONUS VIDEO: Šta Rusiji donosi smrt Navaljnog? – Srećko Đukić