“Kako se zove penzioner koji podržava studente? - Tenzioner.” – Aleksandar Stojadinović; “Penzije su smiješne. Izmame po neki tužni osmijeh i gorku suzu.” – Živko Đuza; “Visok datum osete niske plate.” – Marija Ranđelović; “U Srbiji ima sve manje ljudi. I sve više ljudi se u Srbiji oseća suvišno.” – Dušan Vidaković; “Budućnost nam je na kocki jer je u rukama troćoškastih.” – Ljiljana Krstić.
Ovih pet aforizama prepisao sam iz letnjeg trobroja “Ježa”, numerom 3202, 3203 i 3204, koji se upravo pojavio na boljim kioscima. Ko je zaboravio da ponovim, bolji kiosk ćete prepoznati tako što tamo prodaju “Jež”!
* * *
A u ovom trobroju, kako je napisao alfa i omega čitavog projekta, glavni i odgovorni urednik Radivoje “Lale” Bojičić, “sve sam go strani plaćenik, domaći izdajnik i organizovana kriminalna grupa koja se bori protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, buni se naspram korupcije, blokira naš put u Evropu, ustaje protiv raznih iskopavanja, prekopavanja, ukopavanja, iskopavanja, zakopavanja i sličnog raskopavanja, ‘oće izbore, ne misli televizijom, nego svojom glavom, a radi i druga nepočinstva”.
Članovi te “organizovane bande” su, osim već pomenutih šestoro, pored Gorana Divca, autora sjajne karikature na naslovnoj strani, još i Mile Pop Ilijev, Jugoslav Vlahović, Ljubodrag Stojadinović, Ranko Pivljanin, Muhamed Đerlek, Matija Bećković, Saša Dimitrijević, Milorad Rankov, Milan J. Mihajlović, Slobodan Srdić, Zoran B. Petrović, Savo Martinović, Milanko Kaličanin, Novo Tomić, Vasil Tolevski, Dragoslav Janošević, Dragutin Minić Karlo, Željko Marković, Goran Ćeličanin, Ninus Nestorović, Dragoslav Mitrović, Dušica Milanović Marika, Simonida Banjeglav, Ljubomir Ilić, Šimon A. Đarmati, Nada Karadžić, Perica Jokić, Mladen Đurović…
Drugu polovinu prostora popunili su Dragan Uskoković, Miroslav Sredanović, Ljubiša Veljančić, Zoran M. Jovanović, Zoran Mihajlović, Radivoje Rale Damjanović, Milenko Šarac, Darko Drljević, Dragiša Tošić, Željko Žele Jovanović, Miladin Ševarlić, Zoran Petrović, Dejan Tofčević, Vladislav Vlahović, Slađan Martinović Bukovski, Nebojša Redžić, Miodrag Lazarević, Nebojša Trša Stanković, Aleksandar Jelić, Radoje Nikolić, Tamara Lujak, Goran Ivanković, Dimitrije Vilazorski, Zlatomir Aleksić, Jovana Živković, Milan Gajović, Milan Pantić, Neško Ilić, Rusomir D. Arsić, Selimir Kostić, Slavica Agić, Slavica Maksić, Miodrag Perišić i Radmilo Mićković!
Za razliku od nekih drugih medija, kojima čitave tekstove piše veštačka inteligencija ili onih kojima sve stiže lepo upakovano sa “najvišeg mesta”, “Jež” otvoreno priznaje da je dve priče napisao novi saradnik “Čat GPT”.
* * *
A tu je i stalni saradnik Ivan Mrđen, koji je za ovu priliku početkom maja napisao tekst pod naslovom “Ko ti daje penziju”, iz koga prenosim nekoliko pasusa:
Obično uoči desetog u mesecu u bifeu „Herceg Novi“ u grupi mojih ispisnika krene sličan razgovor koji uz odgovarajuću količinu alkohola postepeno preraste u polemiku, ponekad i malu prepirku… Na tome se srećom sve i završi, bez svađe i ružnih reči, jer ne sedimo mi u obližnjem zdanju iza Rosandićevih konja, koje neupućeni nazivaju Narodnom skupštinom.
Sve počne kad se neko neoprezno pohvali kako je njemu „već legla“ penzija, što odmah biva dočekano tradicionalnim „znači, sledeća tura je tvoja“. U sretnija vremena, ako je takvih uopšte bilo u zemlji Srbiji, priča bi se nastavila navođenjem ko preko koje banke prima svoju crkavicu… Što smo čuli i prethodnih meseci, ali većina nas je u godinama kad se ne sećamo ni šta smo juče doručkovali, ni šta je sinoć imao da nam kaže predsednik svega i svačega u svom redovnom, vanrednom ili specijalnom obraćanju…
* * *
Ovog maja, međutim, i što je još čudnije baš na Dan pobede, niko da se oglasi kao „pobednik“. Neko bi pomislio da je to zbog toga što se deveti dan svibnja u susedstvu i još dvadesetak država slavi kao Dan Evrope, pa smo eto i mi postali Evropljani, makar u smislu da svako plaća svoje piće…
Najcrnje slutnje morile su one koji su pomislili da penzije kasne jer je direktor penzijskog fonda danima imao preča posla po „Ćacilendu“, zadnja pošta Pionirski park.
A onda je gazda Vlada svima viknuo piće na račun kuće, pa se uz komentare „ko kaže da Vlada ne misli na penzionere“ društvo malo oraspoložilo i opustilo. Taman da se najzad začuje i to „meni juče legla“, samo što je umesto uobičajenog i već opisanog nastavka kafanske licitacije oko tura usledio veoma ozbiljan razgovor, započet tihim pitanjem gospodina iz ugla, koji inače važi za dobro obaveštenog:
„A preko koje kladionice ti primaš penziju?“
* * *
Po njegovom mišljenju, uskoro će biti sasvim realno da se u mnogim kućama povede i ovakav razgovor:
„Deda, daj mi neku kintu za klađu“, kaže unuk u poodmaklim dvadesetim, koga su ortaci upravo probudili sa „ustaj, brate, počeli Japanci“.
„Ne dam, ti si gori od narkomana“, uzjoguni se starina, uz babinu podršku: „Idi, radi nešto, kad već nisi ništa završio od škole“.
„Šta je vama, ljudi?! Zar vi ne znate da ću vam ja sve to vratiti kroz penziju!“
* * *
Izgleda da nas je umirilo sazananje da nam je budućnost, bar što se penzija tiče, u sigurnim rukama i da svaka budala koja promaši „zicer“ u poslednjem minutu i obori pet hiljada tiketa, u stvari, radi za našu sreću i dobitak, pa smo ostatak druženja proveli u razmatranju različitih ideja i mogućnosti, koje nam pruža naša kockarska država.
Tako smo, mic po mic, prisećajući se svih onih reklama koje su nas nervirale tokom sportskih prenosa, napravili čvrstu šemu za raspodelu penzija kad pitanje „preko koje kladionice ti primaš“ ne bude ni smešno, ni obeshrabrujuće kako se nekima čini u ovom trenutku. Uz napomenu da ovaj sadržaj nije za nepunoletne osobe (pošto sadrži realne nazive), to bi nekako izgledalo ovako:
Vojni penzioneri bi primali penziju preko „Admiral beta“, nekadašnji muzičari, glumci i ostali scenski umetnici preko „Mocarta“, o turističkim poslenicima i zaposlenima u saobraćaju brinuo bi „Meridijan“, a o onima u čijim radnim knjižicama su pečati uglavnom propalih građevinarskih firmi „Oktagon bet“…
Bivši prosvetni radnici bi, zahvaljujući kolegama koji su predavali fizičko, bili na kazanu „Sokera“, dok bi oni sa prosečnim penzijama, koje već pomenuti predsednik svega i svačega stalno upoređuje sa okolnim državama, prešli u nadležnost „Balkanbeta“…
Umirovljeni lekari, bolničari i medicinsko osoblje mogli bi da biraju između „Vivabeta“ i „Primabeta“, dok je za one koji su čitav radni vek uživali u ladovini državne službe idealan „Superbet“.
Tu treba izdvojiti ono malo korisnika najviših penzija koji bi bili puleni „Maks beta“… Najbolje bi, kao i uvek, prošli političari, posebno oni koji na visokim javnim funkcijama ostaju dok mogu da nabadaju na visokim štiklama, jer bi se našli na spisku kladionice „King“.
Ima, svakako, i kladionica i duštvenih delatnosti kojih nismo uspeli da se setimo, baš kao što je pri kraju ove naše razigrane rasprave primetio drugar koji obično stiže nešto kasnije, upitavši „a šta ćemo sa poljoprivrednim penzijama“.
„E, to je toliko sitno da može da obezbedi i Državna lutrija, od onog što joj ostane kad plati krečenje!“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare