0
Da pravda u Srbiji, za mandata Zagorke Dolovac, nije dostižna, pokazuje i slučaj koji je najviše potresao srpsku javnost. Navršila se peta godišnjica od ubistva Olivera Ivanovića, lidera građanske inicijative “Sloboda demokratija pravda”. I dok se u Prištini već godinama vodi sudski, u Beogradu Tužilaštvo za organizovani krimal vodi i dalje predistražni postupak. Zagorka Dolovac o tome nema šta da saopšti javnosti. Umesto nje, govorio je Aleksandar Vučić, i po ko zna koji put - obmanuo javnost.
Imao je Vučić šta da kaže i o takozvanom slučaju “Krušik”, ali je, ipak, pod lupom javnosti bio pokušaj pronalaženja državne tužiteljke. I ovog puta su, međutim, izostale informacije o istrazi povodom dokumenata koje je obelodanio bivši radnik ove fabrike oružja, Aleksandar Obradović, ukazujući na zloupotrebe.
– Ni tri godine nakon toga sto je uzbunjivač predao užasna dokumenta o velikim zloupotrebama i užasnoj koruciji u Krušiku, mi nemamo nikakav epilog – priseća se Jelka Jovanović, novinarka dnevnog lista „Danas.“
PROĆITAJTE JOŠ:
Aleksandar Obradović je, naime, od 2015. godine pokušavao da upozori nadležne institucije, čak i Aleksandra Vučića, o koruptivnim radnjama tokom trgovine nauružanjem. Niko nije regovao na Obradovićeva pisma. Dokumentaciju je onda dao novinarima.
– Aleksandar Obradović koji je postupao kao uzbunjivač iako mu to svojstvo nije nikad formalno priznato je o svojim nalazima pre svega obavestio, nadzorni odbor Krušika, pa budući da nadzorni odbor Krušika nije postupao, on je obavestio javnost – priseća se profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.
Prvi tekst objavio je portal BIRN, krajem 2018. godine, pod naslovom „Otac ministra policije prodaje oružje Saudijcima“. Potom su o tome pisali i drugi ovdašnji mediji. Informacije i dokumentacija pokazivali su da je privatnoj kompaniji „GIM“, za koju je radio otac ministra Nebojše Stefanovića, a koja je bila posrednik između srpskog proizvođača i naručilaca iz Saudijske Arabije, fabrika „Krušik“ prodavala oružje po ceni nižoj čak i od one koju je plaćala državna firma „Jugoimport SDPR“, a u nekim slučajevima i po ceni nižoj od proizvodne, dakle – sa gubitkom.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
1
0
6
1
1
U isti posao, još većih razmera, bio je uključen i “neprijatelj mira”, čovek sa međunarodnih crnih lista trgovaca oružjem, Slobodan Tešić, inače finansijer Srpske napredne stranke.
Ni vlast, ni javnost, a ni Tužilaštvo, nisu marili zbog ovakvih evidentnih koruptivnih radnji.
Tek godinu kasnije, nakon što je bugarska novinarka Diliana Gajtandžijeva na međunarodnom specijalizovanom portalu „Arms Watch“ objavila ovu priču, u kontekstu činjenice da Krušikovo oružje završava kod terorističkih organizacija i da se koristi u građanskim ratovima, umesto onih koji su potkradali državne pare, uhapšen je uzbunjivač Aleksandar Obradović: na random mestu, u fabrici Krušik, pod sumnjom da je počinio krivično delo: odavanje poslovne tajne.
– Znate, postoji, osim zakona o uzbunjivaču i zakon o privrednim drustvima, zakon koji ovlašćuje nekog ko je zaposlen da otkrije poslovnu tajnu onda kada postoji sumnja da je izvršeno krivično delo – smatra Rakić Vodinelić.
– Ako se sećamo čuvene Vučićeve “Pa šta, ne znam ja šta je GIM”, vrlo bahato je odgovarao ali nikada se nisu usudili da polemišu sa činjenicama, pre svega činjenicama koje je izneo Alksandar Obradović, dokazima koji postoje, i koji postoje u tužilastvu i koji su dostupni svim istražnim organima al im se ništa ne dešava – smatra Vuk Z. Cvijić, novinar nedeljnika „NIN.“
Posle velikog pritiska javnosti, mesec dana nakon hapšenja, odlukom Višeg suda, Obradović je poslat u kućni pritvor, gde je proveo tri meseca.
– On je i dalje zapravo, što se tog tužilackog dela, pravosudnog sistema tiče sumnjivo lice a niko od onih koji su radili a dokazalo se na na milion stvari i sa milion dokaza da su to zaista radili uključujući državu i njene visoke funkcionere nije kažnjen. Drugi koji je kažnjen je naravno Krušik koji je zahvaljujući takvom poslovanju pao na niske grane – kaže novinarka Jovanović.
I tužilaštvo je odigralo svoju rolu: podsmehnulo se medijima koji su objavljivali podatke o ovoj aferi, kao i građanima Srbije. Dalo je kozi da čuva kupus. Osnosno, izdalo je nalog civilnoj i vojnoj obaveštajnoj službi, kao i MUP-u, na čijem je čelu i dalje bio isti ministar, Stefanović, da ispitaju zloupotrebe.
– Potpuno je stopirana istraga koju je najavilo Tužilastvo za organizovani kriminal. A ti dokazi su jasni, to je matematika za osnovnu školu, za koliko su prodavano oružje i koliko je novaca dobio Krušik, Zagorki Dolovac… evo proslo je pet godina ne može da izračuna – kaže Cvijić.
– Kada su u određene delatnosti koje nose predznak korupcije, umešani ministri, ne znam državni sekretari, visoki partijski funkcioneri, tu je ćutanje Zagorke Dolovac, po svojoj čvrstini, ravno betonu – smatra Rakić Vodinelić.
Surovu ravnodušnost, još jednim ćutanjem, demonstrirala je Zagorka Dolovac i kada je januara 2019. godine, na naplatnoj rampi Doljevac, na jugu Srbije, poginula Stanika Gligorijević, a petoro ljudi povređeno. Vozilo javnog preduzeća Koridori Srbije, u kom je bio direktor Zoran Babić, visoki funcioner Srpske napredne stranke, bez kočenja, pri velikoj brzini, udarilo je u automobil koji je stajao na rampi.
Tek dan nakon nesreće, priveden je vozač, Dejan Stanojević, kome nije određen pritvor. Prva izjava Zorana Babića, kako su preneli tabloidi, bila je “dobro sam prošao, još ću vas gnjaviti”.
A onda je glumac i Predsednik pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović podigao pažnju javnost, tvrdnjom o skrivanju podataka o tome ko je vozio automobil u trenutku sudara.
Naime, na snimku nesreće, koji su “Putevi Srbije” dostavili Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, nedostaju ključna dva minuta, u kojima se vidi moment tragedije, saopštilo je to tužilaštvo.
– Zagorka Dolovac je imala pravo da interveniše i u tom predmetu, mogla je da trazi dva minuta snimka. Ali njena uloga nije da traži dva minuta snimka, njena uloga nije da pita ko je naredio vojsci da postupi onako u aferi Helikopter, ko je vršio korupciju u Krusiku. Njena uloga je zapravo da te takve stvari zaštiti – smatra Cvijić.
MUP je tvrdio da je snimak autentičan, kao i da se na njemu jasno vidi da Babić nije upravljao automobilom. Tvrdilo se da je spavao na zadnjem sedištu. Reteriralo je i tužilaštvo novom tvrdnjom da su svi video snimci konzistentni, te da nema nedostajućih, odnosno da dva minuta nije snimano jer nije bilo dešavanja na naplatnoj rampi i pokreta u slici.
– Samo zbog toga sto je jedan visoki funkcioner vladajuće stranke bio jedan od aktera, mi i dan danas ne znamo ko je kriv za tu nesreću – smatra Jovanović.
Glavni istražni sudija, tužilac, portparol MUPa, bog i batina svake grane vlasti u Srbiji, Aleksandar Vučić, demantovao je sve prethodne navode, tvrdnjom da je on video i ta dva nedostajuća minuta, ali i brinuo o građanima osetljivim na nesreće.
PROČITAJTE JOŠ:
3
0
3
8
8
17
1
– Ono sto je pogubno, znate što je potpuno nedopustivo, da predsednik republike koji uopšte ne pripada tako da kažem, pravosudnoj vlasti, da predsednik republike uopšte govori o tome da je video taj snimak, da mu je taj snimak dostavljen, da je rasolagao njime, a da je istovremeno taj snimak nije, tako da kažem, nije na raspolaganju sudu koji odlučuje o krivičnoj odgovornosti vozača Babića – kaže Rakić Vodinelić.
Precizno isečen snimak, tako da se ne vidi ko iz automobila izlazi sa mesta vozača, uskraćen je javnosti, porodici, ali i sudu, iako su na tom dokaznom materijalu insistirali branioci oštećenih.
Advokat porodice pokojne Stanike Gligorijević, Božo Prelević, zatražio je i da se na osnovu povreda vozača i putnika u automobilu Koridora Srbije utvrdi – ko je bio za volanom.
Babić je, naime, prema tvrdnjama stručnjaka za sudsku medicine, imao tipičnu povredu koju bi u ovakvoj nesreći zadobio vozač – prelom butne kosti. Dok, navodni vozač, takvih povreda nema. Prelević je ukazao i na sumnjivu okolnost da automobil kojim je izazvana nesreća, nije bio predmet DNK veštaćenja u delu volana.
– Na ceo taj haotični zaplet mislim da je morala da reaguje Republicka javna tužiteljka, bar utoliko da objasni sta znači držati dokaze van suda, da li ona smatra da je taj dokaz bitan za odlučivanje o nečijoj krivičnoj odgovornosti, na kraju krajeva da nas obavesti šta se sa tim snimkom dešava, gde se nalazi, u ćijem posedu je – objašnjava Rakić Vodinelić.
Za ovu nesreću osuđen je Dejan Stanojević, na četiri i po godine zatvora. A bilo je potrebno samo dva minuta do istine.
– Jednog dana će sve uključujući i ta dva minuta sa Doljevca kao i svi dokumenti Aleksandra Obradovica, isplivati na površinu a tada ni komplentno Tužilastvo a posebno ne njegova prva persona, nece biti nevini – zaključuje Jovanović.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
Pogledajte u prilogu desetu epizodu trećeg serijala „Junaci doba zlog: Zagorka Dolovac – umetnica je odsutna (drugi deo)“: