Kad jednog dana istorija bude svodila bilans dvodecenijske ere u kojoj je Zagorka Dolovac gospodarila srpskim tužilaštvom, istraživači će na raspolaganju imati intrigantnu zbirku dokaza kako je ova zemlja bila inficirana kriminalom i korupcijom, a da tu epidemiju nije imao ko da “leči”. Za Zagorku Dolovac i Republičko javno tužilaštvo, tema nije bila ni pad helikoptera u kome su živote izgubili izgubili posada, bolničko osoblje i bolesna beba.
Nestanak iz javnosti Zagorke Dolovac, umeo je da naruši, recimo, državni “rijaliti” Grom, krajem 2013, u kom je policija objavila snimak hapšenja dilera droge. Zagorka Dolovac, u ulozi prezentera statističkih podataka, nije propustila priliku da zasluge pripiše Vučićevom Birou za koordinaciju službi bezbednosti.
No, neuporedivo češće, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, ulogu državne tužiteljke, zamenjivala je ulogom nemuštog, ali sasvim pouzdanog, zaštitnika svih nedela, onih koji su na vlasti. Njeno ćutanje, u slučajevima koji su potresali javnost, postalo je glasnije od svih zahteva, molbi, apela, koji su se mogli čuti od novinara, pravnih stručnjaka, opozicije, čak i međunarodnih organizacija.
– Ona kad ne radi – radi. To što opšte mnenje, javnost, misli da ona ne radi, ona u suštini radi, jer upravo režim od nje to očekuje – rekao je novinar Duško Bogdanović.
A onda je najglasnije zaćutala.
PROČITAJTE JOŠ:
Davnog 13. marta 2015. godine, u danu u kom su se ministri Vlade Srbije utrkivali u spasilaštvu, Nebojša Stefanović je bio u prednosti. Nakon što je troje francuskih državljana, u beogradskom naselju Braća Jerković kidnapovalo devojčicu, u policijsku akciju se uključio i ministar, koji je spaseno dete lično vratio roditeljima.
Nešto kasnije, mediji su objavili da je ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, inicirao spasavanje bolesne bebe, kojoj je bila neophodna medicinska pomoć, te transport iz Novog Pazara u Beograd. Kako prevoz sanitetom nije bio moguć, ministar odbrane, Bratislav Gašić, mimo lanca komandovanja, naredio je da dete bude prebačeno vojnim helikopterom, uprkos nevremenu, kiši, vetru i magli.
Mediji su izvestili da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar lično sačekao bolesnu bebu na Aerodromu Nikola Tesla, koja je potom bezbedno primljena u bolnicu. A onda je, posle ovih lažnih, odjeknula i stvarna vest: srušio se vojni helikopter. Živote su izgubili posada, bolničko osoblje i bolesna beba.
– Istraga se završava samo u vojsci, iako postoje jasne indicije da je neko van vojnog sistema izdavao naređenja – smatra novinar nedeljnika „NIN“ Vuk Z. Cvijić.
Profesor prava i političarka Vesna Rakić Vodinelić pak smatra da od svega toga smo dobili da je jedan visoki oficir disciplinski kažnjen i da je to bio epilog celog tog postupka.
Snimci razgovora pilota Omera Mehića i kontrole letenja, pokazali su da je plan bio da helikopter sleti na heliodrom VMA, takozvani Banjički vis. Kontrola leta ga, međutim, preusmerava na aerodrom Nikola Tesla, jer je tamo organizovan “prihvat bebe”.
Nakon tragedije, postalo je jasno da je plan promenjen zarad političke promocije. Tokom vojne istrage, brigadni general Predrag Bandić, rekao je da ga je ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, obavestio da ima nameru da prisustvuje sletanju.
– Kako nije pokrenut postupak protiv tih ljudi koji su zapravo naredbodavci – pita se Cvijić.
Umesto toga, vođena je bestidna kampanja uperena protiv pilota majora Omera Mehića za koga su provladini mediji uporno ponavljali kako je bio – pijan.
Tokom čitave afere Zagorka Dolovac je ćutala. Umesto nje, premijer Aleksandar Vučić obećao je javnosti da će Tužilaštvo ispitati svaku vrstu krivične odgovornosti. Upravo na tom mestu, nestale su i sve pravne mogućnosti razrešenja ove tragedije.
Više javno tužilaštvo u Beogradu, ne navodeći nikakve detalje iz izveštaja komisija, izdalo je saopštenje u kom se kaže da je odgovornost za pad vojnog helikoptera, primarno na članovima posade.
– Pre svega javno tuzilaštvo ne može da se izjašnjava o ičijoj odgovornosti. To je uloga suda. Javno tužilastvo je organ krivičnog gonjenja koje optužuje nekoga, a da li će taj optuženi odista biti i osuđen to zavisi od suda. To je jedno. A drugo. Kada nekog više nema, nekog ko bi mogao, teorijski gledano biti u položaju okrivljenog ili optuženog, protiv takvog nekog se ne može voditi nikakav postupak. E to su upravo učinili u ovom saopštenju, tužioci ili tužilac iz Višeg javnog tužilastva i to je nešto sto smatram veoma sramnim i nedopustivim zato sto je time stavljena tačka na mogući krivični progon, nekih drugih, koji nisu poginuli i koji su bili na zemlji. A te druge je, preventivno, vec zaštitio Vučić – smatra Rakić Vodinelić.
Godinu kasnije, kako je javnost i očekivala od nesamostalnog organa gonjenja, Više javno tužilaštvo izdalo je novo saopštenje u kom je navedeno da: “nije utvrđeno da su oni koji su naredili i rukovodili akcijom sa umišljajem ili iz nehata u konkretnom slučaju preduzeli radnje koje bi predstavljale elemente bilo kog krivičnog dela.”
Zagorka Dolovac sačekala je punih pet godina da javnosti saopšti kako – nije nadležna.
– Ona je oportuna, to se vidi i jasno zna šta radi. Znači ne želi da radi svoj posao u punom kapacitetu. Želi pre svega da zaštiti vlast od mogućeg sudskog progona – smatra Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.
– Vidimo da su se dešavale neke čudne stvari gde je Tužilastvo u mnogim predmetia odustajalo. Ona uostalom ima prava da traži svaki predmet i izvrši proveru – kaže Cvijić.
– Po zakonu o javnom tužilastvu ona bi sa tim mogla imati koješta. Pre svega ona je najviši javni tužilac u zemlji i kao takva ima po zakonu o javnom tužilaštvu, imala je i u to vreme, u svojim rukama nekoliko moćnih sredstava – kaže Rakić Vodinelić.
Dakle, kad god nam Zagorka Dolovac saopšti da nije nadležna, da njeno tužilaštvo ne postupa u prvom stepenu, ili nam objasni kako je njena uloga samo da statira, znamo da u tom trenutku drži dva prekrštena prsta na leđima. Jer, prema slovu Zakona o javnom tužilaštvu, u članu 29, navodi se, između ostalog, da je republički javni tužilac nadležan da: nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenje uputstava…
Tužilaštvo je hijerarhijska organizacija ima pravo da kontrolise svaki predmet, da ima uvid u svaki predmet, da traži proveru bilo čega. Vidimo da ona to ne radi, da na očita kršenja žmuri – smatra Cvijić.
PROČITAJTE JOŠ:
U članu 16 piše: Svaki javni tužilac je podređen Republičkom javnom tužiocu i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu.
– Princip devolucoije, to znači da ona ima pravo da uđe u nadležništvo svih nižih tužilastva u toj hijerarhiji sve do osnovnih javnih tužilaštava. Ima i princip supstitucije, ako nije sasvim sigurna da neko ko preuzima određenu tužilacku delatnost radi, može da zameni tog tužioca ili tog zamenika tužioca, nekim drugim. I na kraju krajeva ima ovlašćenja da daje obavezna uputsva za rad – priseća se Rakić Vodinelić.
– Ona tako raspoređuje svoje saradnike da svako uradi onako kako ona očekuje – kaže Duško Bogdanović.
Članom 45 propisano je da: Javni tužilac i zamenik javnog tužioca su u vršenju funkcije samostalni od izvršne i zakonodavne vlasti. Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužni su da očuvaju poverenje u svoju samostalnost u radu.
– Ona u funkciji ima već javno, javno znači nešto što podrazumeva transparentnost, znaci od javne tužiteljke rebubličke se očekuje da govori o tužilackoj organizaciji i da učini nešto da njene kolege budu zaštićene i da mogu da rade svoj posao na pravi nacin. A ono što ja znam iz tužilackih organizacija i tužilackih redova, baš nije povalno. To verovatno mnogo više od onoga što vi i ja možemo da kažemo, o njoj govori zapravo kakva je tužiteljka – zaključuje Jelka Jovanović, novinarka dnevnog lista „Danas.“
– Vidimo da je Zagorka Dolovac kao što je slepa u istragama koje vode do vlasti slepa i na pritiske koje trpi Tužilastvo – smatra Cvijić.
Možda najprecizniji opis Zagorke Dolovac, dao je advokat Sead Spahović, nekadašnji državni pravobranilac i nekadašnji koministar pravde.
Takva tužiteljka, žena bez svojstava, u autokratskom rižimu u kom samo takvi i imaju šansu, jula 2015. više nije bila “žuta Zagorka”, kadar demokrata. Iako mnogi, pre svega iz struke, već tada nisu razumeli čime je, profesionalno, zaslužila, postala je kandidat naprednjačke vlasti, za novi mandat.
– Gledajući iz sadašnje perspektive to je bilo, tako da kažem, relativno normalno. Taj demonski perpetum mobile… znate, stalno prebacivanje ranijoj vlasiti da bira sebi slične i ljude koji su joj naklonjeni, a jeste obeležje tog razdoblja Vučićeve vladavine. Dakle sve ono sto je prebacivao drugima, radi i on sam. Srpska naredna stranka se nekako pokazala kao veoma uspesna mašinerija u pridobijanju nekakvih ili neke grupe funkcionera iz ranije vlasti – kaže Rakić Vodinelić. Novinar nedeljnika „NIN“ se priseća da je tadašnja opozicija isto prihvatila njen izbor.
– Ta borba nije mnogo vidljiva, bar ne golim okom. Možda bi čovek morao da uzme mikroskop da bi nešto tako uočio, a s jedne strane, a sa druge strane ona je sve samo ne bezkompromisna. Ona je vrlo kompromizerska – smatra Rakić Vodinelić.
Reizbor Zagorke Dolovac 2015. godine, obeležila je i jedna bizarnost, koja će, međutim, slikati i sve naredne godine njene javnotužilačke karijere. Zakletvu u Skupštini Srbije položila je bez prisustva fotoreportera, koji su ostali pred vratima skupštinske sale, jer su devojke iz parlamentarne informativne službe, koje su bile zadužene da predstavnike medija uvedu na ovaj događaj – zakasnile.
Tako, ne postoji zabeleženo čak ni to da je po drugi put izgovorila:
“Zaklinjem se svojom čašću da ću javnu tužilačku funkciju vršiti predano, savesno i nepristrasno i štititi ustavnost i zakonitost, ljudska prava i građanske slobode.”
– Od trenutka kada je postala prihvatljiva, i Srpskoj naprednoj stranci kao vladajućoj, ona je odlučila da se povuče iz javnosti. Nakon toga ne da je nema, nego se krije – smatra Jelka Jovanović.
– Ona je u ulozi senke, nažalost to nije lično pitanje pošto ona vodi jednu instituciju, barem bi trebalo da vodi, koja bi morala da bude samostalna da sama odlučuje, i drugi tužioci, o postupcima koje će da vode, o istragama koje će da vode, a zapravo njena uloga je da se ništa od toga ne dešava i zato je tu gde jeste – smatra Cvijić.
Sem izbora, kolokvijalno rečeno, glavne tužiteljke, iste godine bio je još više sporan izbor tužilaca, nižih tužilaštava. Poslanici Skupštine Srbije glasali su za 52 nova javna tužioca, od ukupno 85 koliko ih ima u Srbiji, na osnovu predloga koji im je dostavila Vlade Srbije.
Odluku o listi kandidata, kako i zakon propisuje, prethodno je usvojilo Državno veće tužilaca, na čijem je čelu Zagorka Dolovac. No, umesto da ta lista, opet kako zakon propisuje, bude rangirana na osnovu ocenjivanja stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, Vlada, a potom i Skupština, izigravanjem procedura, propisa i zakona, dobile su listu svih koji su se prijavili na javnom konkursu, bez navođenja broja bodova.
Takva odluka, pokazuje zapisnik sa sednice u koji je istraživačka mreža BIRN imala uvid, doneta je na osnovu predloga ministra pravde Nikole Selakovića, člana veća.
– To je bila takođe jedna teška mrlja u dosadašnjim mandatima Republičke javne tužiteljke, o kojoj se baš ne priča mnogo tada je bilo vreme zapravo za reizbor javnih tužilaca u osnovnim i višim javnim tužilastvima i u tužilastvu za organizovani krminal – priseća se Rakić Vodinelić.
Bio je to siguran način za izbor po političkim, a ne stručnim kriterijumima. U čak dvadesetijednom slučaju, izabrani su niže ocenjeni tužioci: u Zrenjaninu, Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Bečeju, Subotici, Kruševcu, Kraljevu, Užicu, Požarevcu, Vladičinom Hanu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Somboru, Prokuplju, Negotinu, Novom Pazaru, Leskovcu. A recimo u Vršcu, izabran je najgore ocenjeni tužilac, iako je bilo četvoro boljih.
No, nisu to bile jedine malverzacije. Za više od trideset tužilaštava, opet na predlog ministra Nikole Selakovaća, a uz saglasnost ostalih članova, Vladi uopšte nisu poslati predlozi kandidata. Obrazloženje je bilo da Državno veće tužilaca, nije zadovoljno prijavljenima.
– Budući da oni nisu bili izabrani, republička javna tužiteljka je donela odluku da na tridesetak mesta postavi vršioce funkcije javnih tužilaca. Dakle, ona je ušla u nadležnosti Narodne skupštine koja je glavni organ – kaže Rakić Vodinelić.
Poslednjeg dana 2015. godine, mimo Skupštine, tih tridesetidvoje starešina tužilaštava u Srbiji, sa iste liste koja Državnom veću tužilaca samo mesec dana ranije nije valjala, za vršioce funkcija, na osnovu diskrecionog prava da prema sopstvenom nahođenju odluči, opet bez reči, postavila je Zagorka Dolovac.
– Dakle ona je osoba koja potencijalno, teorijski gledano, ima vrlo veliku moć. A ostavlja utisak kao da se tom svojom moći uopšte ne služi i verujem da ostavlja samo utisak a da se iza zavese itekako njome služi – zakjučuje Rakić Vodinelić.
PROČITAJTE JOŠ:
Pogledajte u prilogu devetu epizodu trećeg serijala „Junaci doba zlog: Zagorka Dolovac – umetnica je odsutna (prvi deo)“:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar