0
Nekada davno zemljom je koračao jedan sanjar, čovek kojem čim se rodio nisu dali šanse ni da će živeti duže od dve godine. Međutim, on je živeo mnogo duže od te dve godine i zahvaljujući njemu stvoren je najbrži "indijanac" na svetu.
Pokušaću da vam ispričam po nešto o tom čoveku koji je rođen na Novom Zelandu i koji je vozio jedan motocikl celog života. Da su se odvojili, to bi verovatno bila lepa priča o dobrom motoru i jednom sanjaru, ali zajedno, ušli su u legendu.
Dana 25. Marta 1899. godine u porodičnoj kući u Invercargilu na Novom Zelandu, rođeni su blizanci, dečak i devojčica. Devojčica je umrla odmah po rođenju, a doktor je rekao roditeljima da dečak neće doživeti drugu godinu. Taj dečak je umro u istom gradu 6. januara 1978. godine. Doktor je pogrešio.
Godine 1915. kupio je svoj prvi motor. Bio je to Douglas, a 1919. je skupio dovoljno novca da kupi Clyno sa korpom za suvozača. Korpa je skinuta i motor je bio upotrebljavan za lokalne trke. Otvorila su se vrata garaže i u nju je uvežen potpuno novi motor.
U oči je upadao odsjaj niklovanih delova, dekli na V2 motoru i predivnog crvenog rezervoara na kome je pisalo “Indian”. Bila je to 1920. godina, oči pune sjaja sa tih delova, tada su imale 21 godinu.
Burt Monro je gledao u svoj novi motor sanjajući o tome da se provoza po gradu.
Rekoh da je bio sanjar, ali ne verujem da je u tom momentu uopšte razmišljao da će se o njemu pisati više od 100 godina pošto je rođen.
Indian Scout je sišao sa papira na kome je crtao Čarls Franklin, prvi inžinjer u Indian fabrici. Oznaka motora je bila 50R000, a primerak koji je kupio mladi Burt bilo je 50R627. Bila je to V2 mašina od 600 kubika sa menjačem sa tri brzine i nožnim kvačilom. Sa menjača se snaga prenosila lancem na zadnji točak. Maksimalna brzina tog motora je bila oko 55 mph ili oko 92 km/h.
Godine 1926. Burt počinje sa modifikacijama svojeg motora. Svojim neuobičajenim metodama i tada je privlačio pažnju. Za sledećih 50 godina, taj motor će dobiti mnogo modifikacija za koje je zaslužan upravo Burt.
On je sam pravio ventile, modifikovao bregastu da koristi 4 umesto 2 ventila, za njih je proizveo posebne vođice ventila, pumpe za ulje i trostruke lančanike i lanac.
U ranim šezdesetim godinama prošlog veka, simpatični dedica Burt, par puta je posetio Bonewille slanu zaravan koju su tada upotrebljavali za postavljanje brzinskih rekorda kako automobilom tako i motorom, i 1962. godine postavlja rekord sa svojim „indijanom“ koji tada ima 850 kubika, vozio je brzinom od 178.9 mph (296 km/h), a 1963. mu prilikom merenja brzine puca klipnjača.
Zatim 1967. godine, sa motorom koji je bio modifikovan na 950 kubika, postiže svetski rekord sa brzinom od 183.5 mph ili 306 km/h.
Zanimljivo je što je u kvalifikacijama vozio 190mph, ali se to ne uzima kao zvaničan rekord. To je 315 km/h. Iste, 1967. godine Burt je dao intervju u kome je objasnio na koji način je pao. Rekao je:
“Te 1967 smo bili bomba! Išli smo veoma brzo, ali je ona (tako je govorio za svoj motor) počela da se migolji negde na sredini staze.
Pri kojoj brzini je došlo do udesa i šta se desilo sa njegovim motorom, pročitajte ovde.
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
