Da li smo stvarno spremni za kraj benzinaca i dizelaša?

Živimo u zanimljivom vremenu za auto-industriju. Uoči očajničkih pokušaja smanjenja emisija štetnih gasova proizvođači se užurbano kreću prema jednom od dva "tabora". Nema sumnje da će u skorijoj budućnosti udeo električnih automobila da se izjednači sa udelom automobila koje pokreću konvencionalni motori, piše Jutarnji.To je jasno čim se pogleda sama količina novca koju proizvođači trenutno ulažu u istraživanje i razvoj koji je povezan s električnom tehnologijom. Ona je u zadnjih nekoliko godina puno napredovala, ali ono što se sada nameće kao problem je popratna infrastruktura koji kaska za samim električnim vozilima.

U takvoj atmosferi proizvođači se suočavaju s nepoznatim terenom, jer proizvodnja električnih automobila je skupa, a prodaja još uvek u velikom broju zemalja neuporediva sa prodajom konvencionalnih automobila.Ono što sigurno tera određene proizvođače da se u potpunosti opredele za električne automobile jesu popratne stvari, poput regulativa određenih zemalja, na primer Velike Britanije koja će od 2030. u potpunosti zabraniti prodaju automobila sa motorima SUS, ali isto tako i sve stroži propisi vezani za emisije štetnih gasova, u kojima apsolutno prednjači Evropska unija.

S jedne strane imamo proizvođače koji su već izašli u javnost sa planom potpune elektrifikacije svojih modela, dok sa druge strane imamo skup proizvođača koji su skeptični kada se radi o potpunoj elektrifikaciju game. Zagovornici prve su Jaguar, koji je 2025. godinu postavio kao godinu posle koje će svi proizvedeni automobili biti električni, Volvo, koji je objavio da će potpuna elektrifikacija nastupiti posle 2030. godine, MINI, kao jedan od brendova iz BMW grupe koji bi trebalo da nakon 2030. isto potpuno izbaci motore SUS.S druge strane nalaze se skeptici poput Toyote. Toyotin predsednik Akio Toyoda bio je vrlo glasan u kritikovanju potpunog izbacivanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem, gde je jednom prilikom rekao: "Kada političari kažu da treba da se rešimo svih automobila koji koriste motore SUS, oni ne znaju šta govore, nisu uopšte upućeni u implikacije koje nosi takva odluka.".Prema njemu, povećanje broja električnih vozila imaće samo negativni uticaj na emisiju štetnih gasova, jer mnoge države sveta, kao na primer i Japan, za proizvodnju električne energije uglavnom koriste izvore poput uglja i prirodnog gasa. Ono što on vidi kao bolju alternativu električnim vozilima su hibridna, koja koriste električnu energiju u kombinaciji sa motorom SUS.Razumljivo je da je baš Toyota zagovornik hibridnog pogona, s obzirom na to da su oni tokom godina najviše ulagali u tu tehnologiju i svakako su najbolji u tom pogledu.

Ako gledamo na problem povećanja električnih automobila globalno, onda je svakom laiku jasno da će se određeni prostori (kontinenti) s elektrifikacijom nositi bolje i lakše od drugih.Evropa i Kina su svakako u boljoj poziciji jer već sada pokazuju znakove da mogu efikasno da se nose sa revolucijom koju donose električni automobili. Mnogi delovi Azije, Australije i Severne Amerike još uvek nemaju mogućnost da implementiraju potrebnu infrastrukturu koja bi podržavala električna vozila.Čini se da je u najnezahvalnijoj poziciji Indija koja, osim što nema infrastrukturu, nema ni pripremljen teren po pitanju zakonodavstva koje je povezano s električnim automobilima.Kada se cela situacija sagleda iz ovog ugla, to znači da je ako se kompanija poput Volva opredeli samo za električna vozila, broj prodatih automobila tamo gde je popratna infrastruktura nepostojeća ili slaba, sigurno će drastično pasti.

Videćemo da li će takav pristup zauzeti veći broj proizvođača, jer to bi na kraju moglo da rezultira time da se države i regije s nepostojećom ili slabom infrastrukturom, nateraju na ulaganje u istu. Uglavnom, za sada se vrlo forsira "struja", s tim da se uopšte na umu nema činjenica da malo koja država u svetu preko noći može da postane Norveška, zemlja koja elektrifikaciju već "živi"...***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram