"Nosila sam posteljicu 21 dan, mogla sam da umrem": Naša pevačica progovorila o akušerskom nasilju i paklu koji je prošla na porođaju

"Ispričala bih svoju priču i ranije ali nisam imala priliku, morala sam da se sama nosim sa tom traumom i da pazim o detetu. Nikada nije kasno govoriti na ovu temu. Moja trudnoća je bila uredna, Jovana je jedno zdravo dete, rošena je samo deset dana ranije, napredna bebica. Ja sam ta koja je lošije od nje prošla", kaže Zorana Simeunović.

Pevačica kaže da joj je žao što se malo priče o bolnicam au Srbiji, a ističe i da je trudnoću vodile i iznela u državnoj bolnici u Beogradu:

"Smatrala sam da je suludo ići privatno, ali se na kraju ispostavilo da sam možda trebala da odem privatno. Odlazak u bolnicu je prošao u nenormalnim bolovima kao i kod svake žene. U pola pet ujutru su krenule kontrakcije, a tek u pola pet popodne mi je rečeno da odem u bolnicu".

Simeunović kaže da su je u pola devet uveče odveli u porođajnu salu, a ona kaže da je ona molila lekare za carski rez jer je bila izmorena od konstantnih kontrakcija koje su trajale satima:

"Ja sam privatno otišla kod lekarke na pregled, a obično treba da onaj koji ti vodi trudnoću treba i da te porodi, što u mom slučaju nije bilo tako. Kada sam došla u salu smestili su me na krevet i doktorka je rekla da ću možda tek sutra da se porodim. Moja sreća je bila da je medicinska sestra rekla: 'Molim te, ne ostavljaj je za sutra'. Zamislite da vas bolovi lome 24 sata jer je neko rekao 'ma ona će tek sutra'", ističe pevačica za "Kurir".

Pevačica kaže da se porodila u 14.25 sati, pa kaže da je, kada su joj rekli da je vreme za epidural nakon 24 sata bolova, ona se zahvalila Bogu.

"Zvala sam supruga milion puta da traži carski rez. U bolnici leži trudnica za trudnicuom, ne zna se ni koja je dobila epidural, kojoj šta treba da se radi... U tom momentu, nakon porođaja, došla je doktorka ili medicinska sestra koja je rekla: 'Jao, ja ne vidim belu mačku, ja ne znam kako ću da te zašijem'. Njena sreća je što sam ja tada držala dete u rukama i rekla: 'Zašij kako možeš, proći će'".

Simeunovićeva kaže da je momenat kada je uzela dete najlepši trenutak u njenom životu, a onda se osvrnula na odnos osoblja na porodilje:

"Jedna je priča u sali, a druga u sobi. Dok sam bila u bolnici sve je bilo super. Ja sam zaboravila da sam na porođaju možda morala da čekam sledeći dan da se porodim, kada sam uzela bebu sve sam zaboravila. Ja sam dojila svoje dete najnormalnije, dete se razvijalo, a onda u jednom trenutku pomislite da imate problem sa rezom i da vam je proradila kandida. Ja sam izgubila deo vida, pritisak mi je skočio na porođaju kako ne treba. Na trećoj klinici su mi vadili konce jer sam navukal strah od mesta gde su me zašili".

Pevačica je objasnila da je 20 dana nakon porođaja otišla na vađenje konaca kod prijatelja, otišli su na kafu, a onda su shvatili da nešto sa pevačicinim zadatkom nije u redu:

"Dobila sam odliv tog dana kada su mi izvađeni konci. Na kontroli su mi onda rekli da je ostala posteljica. Zamislite da nosite strano telo 21 dan. To se dogodilo jer su dozvolili da im stažisti vrše pregled. Ja sam rekla svom mužu: 'Je l' si ti svestan da sam ja mogla da umrem?', rekla sam da ću ih tužiti, a moj suprug je pitao: 'Koga'? Ja sam mogla da dobijem sepsu i umrem, moje dete je moglo da ostane na milost i nemilost zbog tuđe greške. Kada sam pitala zašto je ovako moralo, oni su mi rekli da se dešava. Da li se to dešava u drugim zemljama?"

Simeunović kaže da je još jedna trauma bila to što je otišla kući nakon ovoga i morala da nastavi da hrani dete adaptiranim mlekom, jer je mleko izgubila nakon ovog incidenta.

"Zahvalna sam što sam preživela, morala sam ponovo na čišćenje pored toga, zahvalna sam što moja ćerka ima majku, ali ne znam da li bih se ikada više usudila da zatrudnim", kaže Simeunovićeva.