Dejan Tomašević progovorio je o zdravstvenom problemu svoje žene, koja je takođe otvorila dušu.
Proslavljeni košarkaš već godinama uživa u srećnom braku sa Jelenom Tomašević, koja boluje od lupusa.
PROČITAJTE JOŠ:
Reč je o neizlečivoj, autoimunoj bolesti kada organizam praktično napada sam sebe, a Jelena je još pre deset godina otkrila da ima ovu bolest.
„Primetila sam mesec dana nakon četvrtog porođaja da mi otiče jedan prst, pa sutradan drugi. Obratili smo se lekarima koji su uradili sve potrebne analize i otkrili su da imam lupus.Tada sam i prvi put saznala da postoji oboljenje pod tim imenom“, kaže Jelena i dodaje da se sve to dešavalo dok su živeli u Španiji.
„Doktor mi je objasnio da bez obzira na to što imam 36 godina, moje telo je staro 75. Na moju štetu su otkrili i da sam uz lupus dobila i jednu prateću bolest koja se zove reumatoidni artritis“, kaže i dodaje da je potom usledio dolazak u Beograd i lečenje.
U periodu kada je Jeleni uspostavljena dijagnoza, porodicu Tomašević su zadesile razne situacije, od preseljenja do rođenja sina Matije. Međutim, Dejan Tomašević je jednom prilikom istakao da se njegova supruga nikada nije žalila, te da je uvek sve stoički podnosila.
„Jelena, ako je i imala neke zdravstvene probleme, nikada se nije žalila. Uvek sam ja bio u centru pažnje. Po prvi put sada ona ne može da preuzme obaveze, jer ima temperaturu, što se dešavalo prvih šest meseci. Njen najveći kvalitet je, što i pored svih tih problema, nije dozvoljavala da mi to na neki način osetimo. Posle smo saznali da se trudila da se osami kad joj je baš teško, da ode i isplače se, pozove sestre i podeli tu muku, ali se trudila da mi to u kući ne primetimo“, izjavio je Dejan.
Prvi simptomi za nju su bili veoma teški, a kako kaže, najviše ju je bolela duša budući da nije mogla da zagrli svoju bebu.
„Prvo je počela temperatura, koju su pratili otoci. Na primer, otekne mi deo ruke, bude užasno zategnuto, zacrveni se, ne može ruka da se pomera ni u jednom pravcu. Posle 5-7 dana otok splasne, koža se vrati u poravnjanje da možemo nešto da uradimo. Kad kažemo da ne možemo ništa da radimo, to znači da niste u stanju da se umijete, da se obučete, okupate, a pogotovo ako imate bebu u kući – ne možete da je zagrlite, da se igrate sa njom… To je mnogo bolnije. Tada više ne boli telo, tada bole um i duh. Najviše duša“, rekla je Jelena i pohvalila supruga.
„Dejan i ja smo napravili fantastičnu konekciju, mi smo bukavlno konektovani u jednu čistu ljubav. Kada kraj sebe imate nekoga takvog, onda tačno znate gde ćete da izađete, šta ćete da radite u budućnosti… Tako smo mi isplanirali da imamo više dece. Nikada nismo pričali da imamo jedno dete. Neki od nas su hteli petoro“, kaže ona i dodaje:
„Lupus me je jako poremetio tako da nisam mogla da rodim Dejanu još jedno dete iako je jako želeo i peto. Onda smo se dogovorili da on bude moje peto dete.“
Bolest je veoma specifična, a Jeleni je trebalo vremena da nauči da živi sa njom.
„Sve je išlo tako fenomenalno, ali to je ono što te vrati dva, tri čak deset koraka unazad i pitaš se: ‘Kako sad ovo, kako se živi sa ovim?’. Zašto me boli ovaj lakat, sutra kuk, prekosutra karlica, a onda sve. Taj dan kada me boli sve, tada ne mogu ništa“, ispričala je Jelena, koja uprkos depresivnim fazama, nije odustajala od borbe.
„Počinjem da razmišljam šta se dešava, šta će biti… Raste bes. Zato što možda neću biti tu na Manjinoj svadbi. Možda neću biti živa kad Matija pođe u školu, neću biti sa Kićom kad završi fakultet. Prosto, samo se te negativne energije lepe, dolaze… Samo su mi one prividno tu. A onda kada usledi taj plač, taj zagrljaj, kad osetiš tu ljubav onda kažeš sebi: ‘Ma, možeš ti to’. Imaš sa kim i imaš zbog koga“, zaključila je Jelena u „RTS ordinaciji“.
Ljubavni par živi svoju porodičnu idilu, sa decom Manjom, Miom i Matijom, a tu je i Marinko, Jelenin sin iz prvog braka.
BONUS VIDEO: Zdravo Misli: Primene zračne terapije u lečenju malignih bolesti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare