Film sa Marlonom Brandom ju je proslavio, ali i uništio: Životna priča glumice koju je slava oterala u poroke - glumila je i sa Draganom Nikolićem

Detinjstvo i početak karijere

Rođena je 27. marta 1952. godine u Parizu kao dete veze poznatog francuskog glumca Danijela Želena i sedamnaestogodišnje Rumunke Mari-Kristine Šnajder, radnice u knjižari. Želen, koji je u to vreme bio oženjen, nikada nije priznao Mariju kao svoju ćerku. Detinjstvo je provela na granici Francuske i Nemačke, a sa samo 15 godina, nakon sukoba s majkom, pobegla je od kuće i otišla u Pariz, gde je živela veoma teško, radeći kao statista i model.

U tom periodu, pomogla joj je Brižit Bardo, koja joj je obezbedila smeštaj i povezala je sa agentima čuvene agencije „Vilijam Moris“. Upravo tada, stigla je i ponuda za ulogu u filmu „Poslednji tango u Parizu“. Šnajderova je kasnije pričala da je isprva odbila projekat jer joj je ponuđen film sa Alenom Delonom, ali da su je agenti ubedili da prihvati ulogu pored Marlona Branda, smatrajući da se takva prilika ne odbija.

Film izazvao skandal

Film je u nekim zemljama bio zabranjen i proglašen opscenim, a njegova radnja prati odnos starijeg muškarca i mlade žene. Posebno je sporna scena u kojoj lik Marije Šnajder doživljava seksualno nasilje. Glumica je posle mnogo godina izjavila da o detaljima te scene nije bila unapred obaveštena, što je Bertoluči potvrdio, navodeći da je želeo njenu autentičnu emocionalnu reakciju. Iako je priznao osećaj krivice, istakao je da se zbog umetničke odluke ne kaje.

Kada je ova tema ponovo dospela u javnost 2016. godine, Bertoluči je pokušao da razjasni nesporazume, naglašavajući da Šnajderova nije bila neobaveštena o nasilju u sceni, već samo o jednom njenom detalju. Uprkos skandalu, film je doneo nominacije za Oskara Brandu i Bertolučiju, dok je Mariju lansirao u zvezde.

"Scena nije bila u originalnom scenariju. Rekli su mi tek kada je trebalo da je snimimo. Marlon mi je govorio da se ne brinem i da to nije stvarno, ali moje suze bile su stvarne. Iskreno, osećala sam da sam silovana", ispričala je Marija svojevremeno za Daily News i dodala:

"Osetila sam se poniženo, pomalo kao da su me silovala obojica, i Marlon i Bertoluči. Posle scene, Marlon me nije tešio niti se izvinio. Srećom, snimili smo sve iz prve. Više se nikada nisam skinula u filmu, posle Poslednjeg tanga, iako su mi nudili mnogo takvih uloga. Danas su ljudi naviknuti na takve filmove, ali ovaj je premijeru imao 1972. i to je bilo skandalozno".

Status seks-smbola, poroci i saradnja sa Draganom Nikolićem

Slava, međutim, za mladu glumicu nije donela stabilnost. Otvoreno je govorila da se osećala poniženo i izjednačavano sa likom koji je tumačila. Smatrala je da je javnost vidi isključivo kao seks-simbol, što je dovelo do nervnog sloma, problema sa drogama i više pokušaja samoubistva. Spas je pronašla početkom osamdesetih godina, uz osobu koju je nazivala svojim anđelom čuvarom, a tada je javno govorila i o svojoj biseksualnosti.

"Postati slavnom bilo je zastrašujuće. U to vreme nismo imali telohranitelje, a ljudi su često mislili da sam ja ista kao lik koji sam igrala na filmskom platnu i pokušavali su tako da se ophode prema meni. Doživela sam toliko mnogo neprijatnosti...", prisećala se Marija.

Nakon ovoga, otkrila je da Bertolučiju nikada nije oprostila, a da je sa Marlonom ostala u dobrim odnosima. Zbog čitavog tog cirkusa sa slavom, okrenula se drogama.

"Počela sam s travom, prešla sam kasnije na kokain, LSD i heroin. Bio mi je to nekakav beg od stvarnosti. Bile su to lude sedamdesete i u to vreme svašta se događalo", rekla je Marija.

Šnajderova je nekoliko puta pokušala da se ubije:

"Dva ili tri puta sam se predozirala i svaki put sam se probudila kad je hitna stigla. Izgubila sam puno prijatelja, ali imala sam sreću da sam upoznala jednu osobu, mog anđela, u osamdesetima".

Tri godine nakon uloge u filmu koji ju je proslavio, glumila je u ostvarenju „Zanimanje: reporter“ sa Džekom Nikolsonom, u režiji Mikelanđela Antonionija, ali joj ozbiljne uloge nisu često nuđene. Smatrala je da je njen profesionalni put delom obeležen načinom na koji se Bertoluči odnosio prema njoj. Osim što mu nikada nije oprostila, isticala je i veliku finansijsku nepravdu, budući da je za film dobila znatno manji honorar u odnosu na glavne muške autore.

Odbila je učešće u filmu „Kaligula“ kada je shvatila da projekat ide u pravcu pornografskog sadržaja. Tokom karijere, glumila je i u jugoslovenskom filmu „Sezona mira u Parizu“ iz 1981. godine, u režiji Predraga Golubovića, gde joj je partner bio Dragan Nikolić. Njen poslednji filmski angažman bio je u ostvarenju „Klijentkinja“ iz 2008. godine.

Neki od njenih najpoznatijih filmova su i "Stara devojka", "Džejn Ejr" i drugi.

Marija Šnajder se nikada nije udavala niti je imala decu, a često je isticala da ne veruje muškarcima, što je povezivala sa ličnim iskustvima i odnosom sa ocem, s kojim nikada nije bila bliska.

Preminula je 3. februara 2011. godine u Parizu, u 59. godini, nakon borbe s rakom. Kremirana je na groblju Per Lašez, ostavivši iza sebe složeno i tragično nasleđe koje i danas izaziva rasprave u svetu filma.