Darus Despot je po struci grafički dizajner, a više puta je nominovan za nagrade 'Porin' u kategoriji dizajna CD-a. Na estradu je došao devedesetih godina kao tekstopisac, a najveće hitove je napisao za grupu "Karma", Maju Šuput, Ivana Zaka, Lidiju Bačić, Sandru Afriku i mnoge druge.
Godinama unazad nastupa kao pevač, njegove najpoznatije numere su „Bebo moja“ i „Zadnji dukat“, a pre šest godina se takmičio u muzičkom takmičenju „Nikad nije kasno“ u Hrvatskoj.
PROČITAJTE JOŠ:
U jednom periodu života želeo je da sebi oduzme život, a sada je odlučio da o tome javno progovori u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića i na taj način pomogne ljudima koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji.
Kako je izgledalo vaše detinjstvo?
„U Vukovaru sam rođen, svako leto sam sam bio u Tornici, tamo su mi bili baba i deda, tako da sebe smatram seoskim detetom. U školi sam se izvlačio, fizičko nisam znao uopšte, likovno me je izvlačilo.“
Koju ste školu završili?
„U Borovu sam išao u srednju školu za dizajn obuće, tamo postoji ta fabrika i onda se znalo da svi završavaju tu školu, pa kad se zaposliš dobiješ stan i sve je bilo uređeno. Međutim, ja sam osećao da mi nešto fali i jedno leto sam upoznao jednu Marijanu Jelić koja je išla u tu školu ali u Novom Sadu i meni se svidelo šta oni rade i ja sam posle treće godine otišao u Novi Sad i tamo završio još jednu godinu. Dve nedelje pre mature sam već radio u jednom studiju neke reklame. To je bila 1991. godina, već je počeo haos, nisam mogao ni da se čujem sa mojiima. Onda sam dobio poziv za vojsku i bace me u Sarajevo, tako da nisam mogao da izbegnem, onda sam doslužio vojsku u Novom Sadu, zaljubio sam se i tu sam ostao.“
Gde ste se zaposlili posle toga?
„Radio sam za časopis ‘Vreme gume’, to mi je jako draga ekipa, tamo sam bio art direktor, nisam imao veze sa automobilima, ali mi je komercijalni dizajn išao lepo. Ja sam dosta radio za estradu, jer sam među prvima se razumeo u fotošop još 1993. godine, prvi retuš sam znao da napravim i nikada nisam preterao.“
Ko vas je prvi angažovao sa estrade?
„Kobac i Kon, oni su me angažovali i radio sam omote za CD. Sećam se da su oni bili prvi koji su me pohvalili, onda sam radio omot Dadu Glišiću, jako sam puno časopisao kupovao, pratio sam trendove, sve me je zanimalo. Grupa Mobi Dik je bila senzacija, oni su napravili čudo kada su se pojavili, na jednom nastupu u Novom Sadu sam otišao da ih upoznam, ja sam Srđanu pružio ruku, on mi je dao vizit kartu i snimili smo prvu pesmu za mene, jedino je bio problem moje pevanje, rekao mi je da ne sme da se potpiše na to. Sećam se da je prijateljska varijanta bila 2400 maraka za pesmu, a tada si sa 100 maraka bio car, a zamisli da imaš 2400 maraka, radio sam tri posla da bih skupio. Rekli su mi da sam katastrofa pevač, ali ja sam želeo da pevam, to je moja proživljena priča – reč je o mojoj prvoj pesmi ‘Nedostaješ mi ti’. Imao sam diktafon, pa sam puštao Čolića i Masima Savića, pevao sam uz njih i onda sam počeo da čujem gde grešim, kada sam došao ponovo u studio onda su mi rekli da je to već bolje.“
Kako ste skupili pare?
„Počeo sam da zarađujem tako što sam pisao tekstove pesama. Da je meni tada neko rekao da mi ništa ne znači što sam snimio pesmu, nego da treba da učim… Ja sam mislio da ako snimim pesmu da ću biti poznat i da ću zarađivati. Kasno sam počeo da nastupam i da zarađujem od toga.“
Koliko ste zarađivali kao art direktor?
„Dosta, ja sam i po gradu radio neke stvari, znali su me, imao sam dosta klijenata. Uživao sam u tome, nisam gledao to kao posao. Tadašnja supruga me je odvajala od kompjutera, mesečno sam zarađivao strašno lepo. Tokom devedesetih smo živeli turbo, vozili smo se taksijem i nisam osetio da plaćam. Bilo je bezbrižnije vreme.“
Jeste li tada već bili deo estrade?
„Prva pesma koju sam prodao je bila Maji Nikolić ‘Led ledeni’, Kobac i Kon su pravili ceo album, tu su bili hitovi ‘Uzmi me’, ‘Varali me svi’, i njen menadžer kaže da im fali jedna vašarska pesma i ja kažem imam ja, a on u fazonu ‘ko je ovaj’ i ja im otpevam pesmu, i oni kupe. Pesma je imala samo refren, pa sam dopisivao strofe. Maja Nikolić je tada imala dva megahita, nisi mogao da je uhvatiš, prvi džambo plakati u Beogradu su bili njeni, šišala se na kratko, bila je senzacija, jedva su je uhvatili da snimi i tu poslednju pesmu. Željko Joksimović me je na osnovu te pesme nazvao, pa sam radio i za njega, ja sam njega zvao na telefon, pa mu kažem da ću ga pozvati ponovo da sekretarica snimi. Ne znam da li znaš da on jako dobro imitira, njegova sekretarica je u ono vreme išla – ‘drugarice ili druž,e dobili ste onog koga ste sami birali’, mislio si da ćeš dobiti Slobu Miloševića.“
Sada ste rekli da je nešto išlo i protiv vas, šta je to bilo?
„To što sam hteo da pevam, ali nisam znao, nije bilo mogućnosti.“
Bili ste voditelj i televizijski i radijski, i evo sada ste ostvarili san i pevate. Kako ste počeli da pevate?
„Kada sam napisao pesmu ‘Piroman’ za Bobana Rajovića, on je došao i dao mi još 500 maraka, a Zak mi je poklonio mikrofon jer sam mu uradio hit, a taj mikrofon je koštao u to vreme nekih 500 maraka. Posle toga sam počeo da pevam.“
Gde nalazite inspiraciju ta pesme?
„Pesma ‘Moja bebo’ je moj najveći hit, dogodio se kada se raspala veza sa jednom ženom sa kojom sam živeo nekoliko godina, u retrovizoru sam gledao grad koji ostaje iza mene. Sada me ljudi zovu da im tu pesmu pevam na svadbama za prvi ples. Za grupu ‘Karma’ sam napisao neku pesmu, oni su mi rekli da žele da probaju nešto da nije dens nego regeton, pustili su mi ritam i ja sam napravio pesmu ‘Mohito mohito daj mi daj mi hitno…’. Mohito mi je bio najdraži koktel, oni su snimili demo snimak, ja sam nudio Lidiji Bačić, Maji Šuput i niko nije hteo, ponudio sam Sandri Afriki i evo, pesma ima osam miliona pregleda.“
Čuo sam da postoji neka anegdota vezana za pesmu „Piroman“?
„Tada sam upoznao Bobana Rajovića, on je došao iz Danske, snimio je ceo album i njegova urednica izdanja mi je rekla da njemu treba nešto brže. Sedeli smo u jednom kafiću Kobac, Kon i dolazi on sa Ljiljanom Jevremović, ona je pisala megahitove tada. Tada je izgoreo studio jednog popularnog šoua. I meni je bilo u glavi – zamisli piromana koji pali ženska srca i pesma je nastala tu za stolom u kafiću. Boban mi je rekao da je plakate Boban Rajović morao da preštampa i piše Boban Piroman jer su ljudi tražili Bobana Piromana.“
Pokušali ste samoubistvo 1994. godine, šta je bio povod za to?
„To je mnoge šokiralo kada sam izjavio. Imao sam mnogo pratilaca na mrežama jer sam snimao viceve. Brat moje devojke se ubio, od moje drugarice brat se ubio nedavno, razneo se bombom. Ja to nikada više ne bih pokušao, sećam se momenta kada sam se probudio u bolnici vezan za krevet i sećam se sreće što sam ostao živ. Želeo sam da snimim jedan video, jer meni se ceo život završio tada. Ljudi moraju da shvate u kakvu fazu dođe ljudsko biće koje želi da se ubije, njima to dođe kao normalan sled događaja. Mene su našli ukočenog. Jedan čovek iz firme za koju sam radio je legao na telefon jer je bila greška u disku, i tata se javio na telefon i došao je kod mene u sobu da mi to kaže i našao me ukočenog sa penom u ustima, oni su mene ispirali, bio sam u komi 24 sata, nisu znali da li ću preživeti. Samo sam želeo da snimim taj video i da kažem ljudima šta sam ja napravio u životu nakon toga, a stvarno sam napravio čudo.“
Emisiju Ispovest pratite svake nedelje do 20 časova na portalu Nova i Jutjub kanalu Nova rs.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Nisam taj tip da mi neko kaže – evo ti novac, ali onda moraš sve“: Atraktivna pevačica otkriva šta se dešavalo iza kulisa velikog muzičkog takmičenja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar