2
Željko Samardžić i njegova porodica napustili su rodni Mostar tokom rata, ali se često vraćaju u Bosnu.
Njegove komšije u Mostaru imaju samo lepe reči kako za pevača, tako i za njegovu suprugu Maju. Mostarci dobro pamte Željkove početke, te su podelili neke nepoznate detalje iz pevačevog života.
PROČITAJTE JOŠ:
„Željko, ali i njegova supruga Maja prava su mostarska raja! Nikad on nije zaboravio svoj grad, svrati često i danas, ali najčešće u prolazu. On je odrastao ovde, u centru grada. Upisao je i muzičku školu, satima je vežbao na klaviru, kako bi se dokazao pred devojkama, koje su ludele za njim. Počeo je da peva diveći se pesmama Kemala Montena. Jedan od prvih nastupa van Mostara je i bio sa Kemicom, kako ga je on od milošte zvao. Suprugu Maju upoznao je na plesu i već u 21. godini se oženio. Oduvek ga je pored divnog glasa, krasio i preduzetnički duh“, priča pevačev bivši komšija, pa nastavlja:
„Čim je završio gimnaziju, otvorio je sa pokojnim prijateljem doktorom Dženanom Salkovićem čuveni klub „Kabare“, u kome je radilo 12 konobara. To je bilo jedno od najpopularnijih mesta u gradu, gde su se okupljala sva hercegovačka elita i intelektualci, sportisti… Mnogo je radio i mučio se sa tim lokalom, nabavljao je hranu, ali je i pesmom zabavljao goste“, prisetio se ovaj čovek.
Željko je veoma teško podneo rat, a ubrzo je napustio Mostar i prešao u Beograd.
„Svu ušteđevinu koju je godinama skupljao uložio je u kompletnu obnovu „Kabarea“, od poda do plafona. Ubrzo se zaratilo i Željko je sa ženom i ćerkama morao da spašava živu glavu. Sve je to propalo. Odavde je otišao sa jedva 200 maraka u džepu. Bio je i ranjen u kuk za vreme rata, a od prevelikog stresa i straha tada je bukvalno osedeo za jednu noć, a imao je crnu kosu“, rekao je još jedan Željkov poznanik za Kurir.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
