"Tetka je podigla kredit da bih ja snimio prvi album": Naš pevač iskreno o novcu, selidbi iz Beograda u Mladenovac i popularnim pevačicama

U razgovoru za naš portal, Ðurić govori o muzičkoj karijeri, iskustvima iz detinjstva u Beču, profesionalnim izazovima na estradi i porodici koja mu pruža stabilnost.

Snimio si nekoliko kaver pesama koje su odlično prošle kod publike. Koliko si zadovoljan slušanjem i komentarima i da li si očekivao takav odziv?

- Za sada sam zadovoljan, iskreno. Po komentarima se vidi da su ljudi iskreni i da vole stare pesme, ne samo moje već generalno. Nažalost, danas se takva muzika više ne stvara, sve je po nekom šablonu i nema istu emociju kakva je nekada postojala.

Da li su coveri bili uvod u novu autorsku pesmu koja stiže na proleće ili si jednostavno želeo da oživiš numere koje su tebe oblikovale?

- Covere sam uradio pre svega da bih podsetio ljude na moje stare dobre pesme, jer se dugo nisam pojavljivao u medijima zbog produkcijskog posla i serije „Igra sudbine“ koju realizujemo. Ali možemo reći i da su oni svojevrsna uvertira za nešto novo što tek dolazi.

Detinjstvo si proveo u Beču. Koliko je taj period uticao na tvoje odrastanje i kasnije na muzički pravac koji si izabrao?

- Mogu reći da jeste uticao. Odrastao sam u kulturnom i sigurnom gradu, a roditelji su me vaspitavali da budem dobar čovek, da ne budem poročan i da pomažem drugima koliko god mogu. Zahvalan sam im na tome i srećan što sam ostao normalan u ovom nenormalnom svetu. Tamo sam mnogo slušao stranu muziku, pa sam zato i počeo da pevam pop, iako su se moji roditelji bavili narodnom muzikom.

Tvoj otac je sarađivao sa mnogim poznatim pevačima. Kada si ti počinjao, da li ti je neko od tih kolega pomogao ili si morao sam da krčiš put?

- Moj otac je bio jedan od najtraženijih harmonikaša i menadžer mnogim pevačima u to vreme. Mnogi su boravili kod nas i po nekoliko meseci i zarađivali veliki novac na svirkama koje je moj otac dogovarao. Ipak, jedini ljudi koji su mi zaista pomogli bili su moji roditelji i tetka, koja je podigla kredit da bih snimio prvi album. Tada sam imao samo 15 godina, a roditelji nisu mogli da dobiju pozajmicu u banci. Od pevača mi niko nikada nije pomogao, sve smo sami izgurali. To je danas normalno i niko se na to ne ljuti – svako gleda sebe.

Da li se danas, kada se sretnete, normalno pozdravite? I da li bi javno rekao ko su ljudi od kojih si možda očekivao podršku, a nisi je dobio?

- Naravno da se pozdravimo. Prošlo je mnogo godina, a ja sam vaspitan da ne budem zlopamtilo. Svako ima svoj put. Danas sam porodičan čovek i to mi je na prvom mestu. U životu čovek mora najviše da se osloni na sebe ako želi rezultate. Kada imate, svi vas vole, a kada krene loše – daj Bože da se nađe makar jedan pravi čovek. Ne bih nikoga imenovao, možda će se neko i sam prepoznati.

Kako danas vidiš estradu – ima li više iskrenog prijateljstva ili interesa i foliranja među kolegama?

- Iskreno, mislim da na estradi više gotovo i ne postoje prava prijateljstva. Sve se svodi na interes, foliranje i glumu. Mnogi pevači danas bolje glume od glumaca. Ja lično ne podnosim glumatanje zvezde i važnih ličnosti, pogotovo ne novokomponovanih. Naravno, ima i dobrih ljudi, ali kompleksi i neostvarenost kod nekih koji misle da su mnogo bitni – to mi nikada neće biti jasno.

U braku si i imaš dvoje dece. Koliko ti porodica daje stabilnost u ovom poslu koji je često nepredvidiv?

- Porodica je svetinja i nije je lako sačuvati u ovakvom vremenu. Važno je da imate za koga da stvarate i da se borite. Kada toga nema, velika je verovatnoća da čovek skrene sa puta jer nema ko da mu kaže da stane. Posle napornog dana ili posla morate imati svoje utočište, a to je porodica koja vas voli i čuva.

Kako uspevaš da uskladiš obaveze – nastupe, studio i vreme sa suprugom i decom? Da li si strog ili popustljiv tata?

- Za sada uspevam da uskladim sve. Zbog toga sam se i odselio iz Beograda u Mladenovac, koji je moj rodni grad. Lakše je kada živite u manjem mestu nadomak Beograda, jer se obaveze brže završavaju, nema velikih gužvi i ostaje više vremena za privatne i poslovne stvari. Što se dece tiče, trudimo se da ih lepo vaspitamo – da nose osnovne vrednosti iz kuće, da budu zahvalni i da poštuju starije. Znam da budem strog kada treba, ali sam često i popustljiv, samo želim da budu srećni.

Nakon nove pesme koja stiže na proleće, planiraš i duet. Sa kojom pevačicom bi voleo da snimiš pesmu i kakav bi to bio stil?

- Imam u planu jedan duet. Ono što je sigurno jeste da pesma mora biti emotivna i dobra, u komercijalnom pop fazonu. Iskreno, voleo bih da snimim duet sa Natašom Bekvalac, Eminom Jahović ili Džejlom Ramović. To je neki moj senzibilitet i mislim da bi to bio pun pogodak. Videćemo da li će se to i desiti – svakako ću im ponuditi pesmu kada je završimo.